Svi članci od admin2

Joga – put prevare ka duhovnim silama mraka i tame

judi govore da živimo u „vremenu straha i nesigurnosti“. Istoričari skreću pažnju da je u ljudskoj istoriji bilo malo perioda kada su ljudi bili izloženi tako velikoj teskobi, kao što su to danas. Celo čovečanstvo, traži izlaz iz ovog modernog haosa, izlaz iz moralne i duhovne bede, otpada, bolesti i unutrašnje praznine, koja sve ljude tako teško opterećuje i muči. Ljudi traže rešenje, način na koji mogu da pobede veliki stres ovog modernog doba. Jedno od mnogih rešenja za sve čovekove probleme, koji se nudi jeste i JOGA.

ŠTA JOGA OBEĆAVA?

Reč joga dolazi od reči sanskritskog jezika Yug, što znači „jedinstvo“ (sa božanskim, sa višom svešću). Joga obećava zdravlje, sređenost misli, psihosomatsku ravnotežu, afirmaciju u društvu. Pokušava da reši stresne situacije i negativne uticaje u našem životu. Preporučuje se kao izlaz i rešenje za duhovnu i duševnu prazninu, koja je posledica racionalizma, materijalizma i ateizma. Joga je razrađena grupa metoda, koji treba da pomoću asketizma, fizičkih vežbi, duhovne tehnike i meditacije oslobode ljudsku dušu od svega što je ovozemaljsko. Njenu osnovu čine praktična iskustva mnogih generacija koje su jogu upražnjavale.

Oslobođenje, kome joga teži, ostvaruje se kroz „putovanje duša“ – reinkarnaciju. Nepročišćena duša mora stalno da ulazi u kolotečinu života – da živi, usavršava se, a nakon smrti ponovo stupa u matericu i ponovo se rađa. Tek onda, kada duša uspe da se potpuno i savršeno pročisti, ona doseže iskupljenje sopstvenom snagom, a time i oslobođenje od daljeg utelovljenja (reinkarnacije). Iskupljenje istovremeno znači sjedinjenje pojedinačne duše (atman) sa svetskom dušom (brahman).

Neki ljudi su slepo oduševljeni jogom i hindu-religijom, oni je prihvataju bez imalo duhovnog analiziranja. Izučavaju istočnjačke filozofije, Zen-učenje, neki postaju i sledbenici učenja sekte Hare Krišna, ne znajući šta je njihov krajni cilj. Sa oduševljenjem i istrajnošću ponavljaju razne mantre i pevaju posvećenu reč Om. Raduju se što mogu da veruju u reinkarnaciju, isključuju se iz sveta, društva i porodice i žive u iluziji (prividu) da su rešili svoje najveće životne probleme.

VOĐE I PROPAGATORI JOGE

Jedan od prvih propagatora joge na zapadu bio je Svami Vivekananda (u XIX veku). Svoje delovanje je počeo kroz organizaciju Društvo vedenta (Vedenta Society), koje postoji i danas. Za jogu je uspeo da pridobije mnoge uticajne ličnosti tog vremena. Naučavao je četiri vrste joge: radža, džnana, bakti i karma jogu. U Kalkuti je štampana njegova knjiga: Da li će Vedanta biti religija budućnosti?.

Nešto kasnije (1920.) na zapad je došao Paramahansa Jogananda (Paramahansa Jogananda). Delovao je u organizaciji Društvo za samo-ostvarenje (Self-Realization Fellowship), koja i dan danas nudi dopisne kurseve joge. Napisao je Autobiografiju joga učitelja, koja se na zapadu smatra za klasiku u joga literaturi.

Poznat je i Paramhaansa Sivananda (Paramahansa Sivananda), koji je kroz oko 200 knjiga opisao razne vrste joge. Jedan od njegovih najbližih učenika,Svami Višnu Devananda (Svami Vishnu Devananda), upravljao je sa više od 40 Sivanandinih centara joge (ašrama) po celom svetu, koje uče hata, radža, bakti i karma jogu.

Sledeći značajan predstavnik joge jeste Paramahansa Muktananda (Paramahansa Muktananda),najuticajniji učitelj kundalini joge u svetu. Muktananda svoj proces posvećenja naziva šaktipat (šakti – zmijska snaga), tajna metoda prenošenja sopstvene duhovne energije na novog učenika. To znači da su učenici u svom životu potpuno zavisni od svog gurua (učitelja) i od njegove duhovne moći.

Pojavili su se još neki pokreti poput Božanska misija svetla (Divine Light Mission), Krišna svesnost(Krishna Consciousness) i Transcedentalna meditacija (Transcendental Meditation).

RELIGIJSKI KORENI JOGE

Joga dolazi iz Indije i svoje korene ima u hinduizmu. Objedinjuje u sebi šarenu paletu metoda, vežbi i životnih praktikovanja sa duhovno – religioznim ciljevima. Pod pojmom joga ne možemo da podrazumevamo samo hatajogu, koja se koncentriše samo na fizičke vežbe (asane). Hatajoga je jedan od početnih nivoa radžajoge (kraljevske joge). Tu pripadaju i razne tehnike pročišćenja (neti, dauti), duhovni treninzi (pranajama), koncentracije i meditacije. Takođe i kod nas poznata daktijoga – obožavanje raznih božanstava, računajući tu i žive gurue. Praktikuje se i mantrajoga, kod koje se ponavljaju mantre – magične formule, koje izražavaju božanske, kosmičke iskonske pra-sile. Prema jednoj od definicija, joga je ortodoksni indijski sistem, koji pomoću sistematskog koncentrisanja, uranjanja u meditacije, asketizma, duhovnih vežbi, nervne i mišićne kontrole položaja tela, posebnim stanjima svesti (mistična viđenja) i snage, teži da sjedini propadljivog čoveka sa univerzumom (božanskim).

Već navedena kratka definicija pokazuje na opasnost ovog orijentalnog duhovnog uticaja. Fizičke vežbe i meditacije su nerazdvojno vezane sa duhovnom oblašću – obavezno mora biti obuhvaćen i sam duh čoveka.U svojim početnim stadijumima hatajoga uvežbava motorički sistem, utiče na razne organe, omogućava bolju cirkulaciju krvi kroz njih, i tako obezbeđuje njihovu bolju aktivnost, slično kao i druge fizičke vežbe i pokrete uopšte. Čini telo vitkijim i elastičnijim. Joga dakle, u početnoj fazi stvarno prouzrokuje poboljšanje fizičke kondicije, a samim tim i psihičkog stanja (upravo u tome je njena prevara).

Pa ipak, ni u kom slučaju to nije samo gimnastika koja poboljšava zdravlje. Ko tako razmišlja biva prevaren, zato što se joga u krajnjem stadijumu ne može odvojiti od okultizma, koji uvek stoji iza nje. Meditacijom ulazimo na teritoriju koju je teško kontrolisati. Meditacija često liči na trans. Čovek u toku meditacije može postati medijum bez da je toga i svestan. Kod nekih ljudi kasnije dolazi do psihičkih smetnji. Poznavalac azijskih religija, Froc Blanke (Frotz Blanke), u knjizi Azijatske religijske struje u Evropi (Asiatishe religiosen Stromungen in Europagovori sledeće): „Joga se pojavljuje kao niz vežbi, ali ustvari uvodi ljude, iako toga nisu ni svesni, u novi duhovni svet, u novu formu religije. Želi da čovek zaboravi iako je samo na trenutak bio odveden od svog čulnog sveta.“

Prema istom autoru čovek treba da uradi duševni napor da bi se konačno mistično spojio sa božanstvom. Ovaj duševni napor u kombinaciji sa jogom pokazao se kao opasan, jer ljudi ne postaju srećniji, nego padaju u teške depresije. Ovim dolazimo do najgoreg aspekta ovog orijentalnog pseudobožanstva, a to je potpuno otvaranje tela i duše za demonski uticaj. Ko pomoću hinduističkih metoda otvori svoju dušu silama tame, potpada pod tiraniju okultnih vladara.U starom spisu Atarva-veda (Atharva-veda) piše sledeće: „Svim ovim fizičkim vežbama, u kombinaciji sa duhovnom gimnastikom, stiču se nadprirodne sile (sidis).“Učitelji joge se u Indiji – kao oni koji poseduju okultne veštine i magične snage – smatraju za čarobnjake. Iako dosezanje ovih sila nije kod mnogih razlog praktikovanja joge, ne mogu izbeći njihove posledice.

TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA

Već spomenuta transcedentalna meditacija (TM) je forma joge prilagođena zapadnom svetu.Predložio ju je guru Dev, a razradio njegov učenik Mahariši Maheš Jogi.

Svako, ko želi da učestvuje u TM, najpre mora da se podvrgne ceremoniji posvećenja, prilikom koje se priziva duh guru Deva i hinduističkih božanstava. Prilikom uvodne ceremonije dobija učenik od svog učitelja ličnu „mantru“. Najčešće je to ime nekog hindu boga. Mantra mora ostati u tajnosti, inače gubi svoju moć. Prilikom meditacije se mantra mora neprestano ponavljati. TM teži ka proširenju svesti, i sticanju kosmičke, božanske svesti. Kao i kod drugih oblika joge i u TM to najčešće rezultuje sticanjem paranormalnih sposobnosti.

Transcendentalna svest samo je prvi nivo TM. Postoje još četiri nivoa svesti koja završava sa „svešću Boga“, „jedinstvom sa Bogom“ i „Brahma svešću“. Učenje TM je bez sumnje hinduističko. Čak i njihov osnovni udžbenik Nauka postojanja i umeće života (The Science of Being and the Art of Living) kaže da je TM prava „večna istina“ koja se nalazi u osnovi svih religija. Poput hinduizma, uči da je Bog bezličan; život je ciklus ponovnih rađanja; čovek može postati savršen; greh se može nadvladati meditacijom; Isus Hrist je bio samo prorok a ne Spasitelj sveta.

BIBLIJSKI POGLED NA JOGU

Sama joga se u Bibliji naravno ne spominje, ali Biblija prema njenom učenju i praksi zauzima precizno stanovište. Joga i TM su sa hrišćanstvom potpuno nespojivi. Biblijska vera ne poznaje samorealizaciju, niti uzvisivanje ka kosmičko-božanskoj svesti, niti izjednačavanje samog sebe sa božanstvom kao posledice uranjanja u „svedušu“.

milost 1

Hrišćanska vera zna za greh, njegove posledice i mogućnost njegovog opraštanja, zna za Isusa Hrista i o putu kroz njega ka Bogu, o odanosti i poslušnosti prema Njemu, o zajedništvu sa Njim. Hinduizam opet uči o reinkarnaciji. Hrišćanin zna da je njegov večni život zagarantovan – on ima već sada sigurnost spasenja. Joga i TM su putevi koji vode ka proširenju svesti, ali ne vode ka susretu sa Isusom Hristom, ka ličnom poznanju Boga Oca i ka prihvatanju i imanju Duha Svetog. Biblijska vera zna o Duhu Svetom, koji našeg duha oslobađa, ispunjava, naoružava ga duhovnim darovima i daje mu snagu za novi, bolji život.

Kao što vidimo, joga jeste težnja ka samo-spasenju – put odozdo naviše. Hrišćanstvo je, međutim, put spasenja koji vodi odozdo naniže, od Boga prema čoveku. Tek Božja milost, koju nam poklanja kroz osobu Isusa Hrista, nas dovodi u kontakt sa Bogom. Zato je sasvim jasno, da ne može postojati nikakva hrišćanska joga.

Dakle, joga jeste put koji ne vodi nikud, šta više veoma opasan. Izaziva unutrašnju prazninu, stvara u čoveku duhovni vakum. Nemački naučnik Loc (Lotz) govori u vezi sa istočnjačkim oblicima meditacije sledeće: „Čovek, koji se otvara, ali ne za Boga, već postaje plen demonizma.“ Jako pogodan primer u vezi ovoga jeste Isusova priča o praznoj kući, koja može potpasti pod uticaj sedam drugih, još gorih duhova (Matej 12,45).

Biblijsko učenje jako precizno govori da postoji duhovni svet koji je nastanjen raznim silama, koje su veoma neprijateljski raspoložene prema ljudskim stvorenjima. „Ne vodimo borbu protiv tela i krvi“, govori apostol Pavle, „nego protiv sila i svega, što vlada ovim vekom tame, protiv vazdušnih sila tame.“ (Efescima 6:12) Ove sile imaju mogućnost da prebivaju u ljudima i Sveto pismo nas upozorava na sve što potpomaže delovanje i invaziju ovih sila tame.

Preporučujemo da pogledate video i iskustvo žene koja je duhovno putovala:

10 načina kako se manipuliše ljudima

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca,američkog pisca Noama Chomskog, donosimo vam popis od deset strategija manipulacije putem medija.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE  Pažnju javnosti preusmeravati s bitnih problema na nebitne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje -rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primjer: izazvati i prenositi nasilje s namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3) POSTEPENOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle izazvati otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4) ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da  se najavljuju puno ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se predhodno privikavaju na samu ideju o promeni. Osim toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije delovanje na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj mjeri se koristi i prilikom reklamiranja.

6) BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registraomogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba biti što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je uveriti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba uveriti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za vlastitu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i podcijenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u posljednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

Tramp: Vakcine odgovorne za autizam

trampNovoizabrani predsednik SAD Donald Tramp smatra da su vakcine odgovorne za epidemiju autizma i obećao je da će otkriti istinu i “sačuvati našu djecu i njihovu budućnost“ kada stupi na dužnost u januaru.

Tramp je odbacio zvaničnu tvrdnju da ne postoji veza između vakcina i autizma, tvrdeći da je došlo do zataškavanja istine i da će “negativci ubrzo shvatiti.“

“Imao sam toliko primjera ljudi koji rade za mene. Baš prije neki dan, dvogodišnjak, dijete od dvije i po godine, prelijepo dijete je otišlo na vakcinu, i vratilo se, a nedelju dana kasnije je dobilo ogromnu temperaturu, postalo veoma, veoma bolesno, i sada je autistično.“

Izvor 1
Izvor 2

Kako izvršiti promenu?

promenaUjutro teško ustajete? Mrzite vežbanje? Ne možete se rešiti suvišnih kilograma? Većina nas želela bi biti drukčija nego što jeste. Zdraviji, disciplinovaniji. Ali naši najodlučniji napori da se promenimo prečesto se rasplinu bez ikakvih rezultata.

Zašto je tako teško promeniti se?

Ono što nas sputava i otežava nam promene jesu naše navike. Sam način života nije ništa drugo do skup navika. Istina, one mogu podmazati mašinu našeg života i pomoći nam da klizimo kroz život bez puno napora i uz veliku uštedu vremena i energije. (Uostalom, ko bi voleo da misli kako da veže pertle na cipelama?)

Ali navike nam mogu i otežavati život – ako u to sumnjate, pokušajte noćas da promenite krevet u kom spavate.

Kako se navike stvaraju?

Kao što znate, vaš mozak šalje poruke ostalim delovima tela preko nervnih ćelija. Svaka nervna ćelija ima upravljački centar i jedno dugo vlakno (ili akson) preko koga šalje poruke. Nervne ćelije takođe imaju mnogo malih prijemnih vlakana (ili dendrita) za prihvatanje poruka.

Na krajevima često korištenih aksona stvaraju se kvržice koje naučnici nazivaju butonima (francuska reč za dugme). Što neka nervna ćelija ima više butona, to lakše i brže prenosi poruke.

Ovo nam pomaže da razumemo kako se u nervnom sistemu oblikuju navike. Svaka misao ili postupak koji se dugo i često ponavlja, izgrađuje male butone na kraju aktivnih aksona, pa je istu misao ili postupak sve lakše ponavljati. I, slikovito rečeno, kao što stalno hodanje istim smerom preko travnjaka stvara utabani puteljak, tako i ponavljanje određenih radnji urezuje brazde u mozgu.

Kad se ove staze jednom oblikuju, mogu li se menjati?

Nažalost, butoni ne nestaju ni kada se više ne koriste. Mogućnost povratka na lošu naviku uvek postoji, stare staze se ne brišu. Zato se alkoholičar lako može vratiti starom poroku.

Ali se ljudi ipak mogu promeniti?

Da, mogu, ali samo izgradnjom novih navika koje će biti jače od starih. A to se postiže jedino neprestanim ponavljanjem novih izbora i odluka.

To ne zvuči tako lako

Isprva može biti teško. Ali s vremenom će se pojavljivati sve više butona na novoj stazi i njihov će broj premašiti onaj sa stare staze. Nova je “staza” tako bolje utabana, pa budući da je ona sada prohodnija, uspostavljena je nova navika.

Koliko je potrebno vremena?

Većini ljudi je potrebno oko tri sedmice za oblikovanje nove navike. Na primer, pre neko liko godina jedna žena je odlučila da počne da pere zube. Ono što je za nju na početku bila zamorna obaveza, prešlo je u večernji ritual za manje od mesec dana. Ohrabrena time, primenila je plan od tri sedmice za odvikavanje od navike jedenja prevelikih količina slatkiša. Zatim je pobedila naviku kritikovanja supruga i stvorila novu naviku da pohvaljuje svoju decu. Posledice su bile toliko zapanjujuće da su rezultati objavljeni u poznatom američkom časopisu Reader’s Digest.

Neki ljudi postaju dobri muzičari zahvaljujući mnogim satima svako dnevneg vežbanja. Tako i mi možemo postati bolje osobe doslednim donošenjem pozitivnih moralnih odluka. Čak ako tu i tamo izgubimo koju bitku, ne moramo izgubiti rat dokle god se ponovo vraćamo na novi “put” koji nastojimo da utabamo.

Zato, ako već dugo razmišljate o tome da biste se trebali baviti vežbanjem, pokušajte to sutra i započeti. Ustanite pola sata ranije i krenite u brzu šetnju. Nema sumnje da vam to isprva neće biti baš lako – ali nakon tri sedmice rešićete se kojeg kilograma i naći se na putu zdravijeg načina života.

Istine i zablude o aflatoksinu

Juče smo otkrili da pijemo kancerogeno mleko, ali izgleda da to nikako nije jedini problem!kukuruz-aflatoksin

Od kako je krenula priča sa aflatoksinima, sve više postajemo svesni da osim okoline koja nas okružuje, ni hrana više nije bezbedna. Juče smo otkrili da pijemo kancerogeno mleko! Ali izgleda da to uopšte nije jedini problem. Najveća koncetracija opasnih materija je u plastičnim igračkama i posuđu. Mnoge hemikalije koje se mogu pronaći u svakoj kući su opasne i izazivaju karcinom, astmu i ugrožavaju plodnost, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO ). Ljudi su svakodnevno izloženi raznim hemikalijama, a sve one ugrožavaju zdravlje, posebno ako je reč o višegodišnjoj izloženosti. Antibiotici i hormoni su decenijama vrlo rasprostranjeni u mesu i mleku, a pijačnog šarenila i obilja hrane na rafovima gotovo da ne bi ni bilo bez pesticida, niti bez emulgatora, boja, stabilizatora, konzervansa itd. Kada je reč o aflatoksinima, najvažnije je razjasniti šta je istina, a šta zabluda. Aflatoksini su produkt metabolizma gljivica. Gljivice su, zapravo, svuda oko nas – toliko su rasprostranjene da na neki način zapravo živimo u njihovom svetu. Pošto su nepokretna mikroskopska bića, koja se bore za životne uslove, za hranu, one nastoje da savladaju sve ono što im predstavlja konkurenciju, od bakterija do čoveka.  Pogoduje im topla i vlažna sredina. A to su praktično sva mesta i stvari sa kojima čovek svakodnevno dolazi u dodir: razno semenje, žitarice, nepravilno termički obrađen pekmez, ustajali hleb i brašno, memljivi zidovi, podrumi, gde god je vlaga i organska materija, prljavština, kuhinja, kupatilo.  Naravno, u neizmernom mnoštvu gljivica ima i  korisnih vrsta. Neke vrste se masovno gaje u ogromnim bioreaktorima zbog metabolita koje one luče  na bakterije u prirodnom staništu da bi ih eliminisale – to su antibiotici. Za sada je poznato stotinak vrsta plesni koje proizvode trovne mikotoksine, a takođe i više od 300 vrsta mikotoksina različitog nivoa štetnosti.

U svakom slučaju, gljivice luče supstance snažnog dejstva po čoveka i lako mogu narušiti zdravlje. Aflatoksini su grupa mikotoksina, koje proizvode tri vrste gljivica Aspergillus (A. flavus, A. parasiticus i najređa A. nomius). To su snažni otrovi i javljaju se na mestima pogodnim za život gljivica. Aflatoksini se u povećanoj koncentraciji posebno nalaze u oblastima gde je klima topla i vlažna. U našoj zemlji se pojavio u kukuruzu tokom sušne 2012. godine i stručnjaci su procenili da je 70% roda zatrovano. Problem je, dakle, nastao u stočnoj hrani, koja je napravljena od ovog kukuruza zahvaćenog gljivicama Aspergillus. Gljive Aspergillus su široko rasprostanjene! Najčešće se pojavljuju pre žetve na žitaricama, a mogu da se pojave i u toku žetve, ali i posle toga u silosima, ukoliko su žitarice izložene visokoj temperaturi i povećanoj vlazi u dužem vremenskom periodu.  Kada jednom uđu u lanac ishrane teško se uništavaju. Čak ni veoma visoke temperature neće uništiti ovu hemikaliju! Recimo, pečenje zagađene kafe na 180 stepeni u trajanju od 10 minuta će eliminisati samo 50 posto aflatoksina. Činjenica je, prema tome, da je aflatoksin veoma stabilan i da može da preživi neke procese prerade. Zbog toga može da se javi i u prerađenoj hrani (npr. u kikiriki puteru). Kao  visokotoksični sastojci aflatoksini mogu da uzrokuju akutno i hronično trovanje kod ljudi i mnogih životinja. Nakon iznenadnog masovnog trovanja (100.000) ćurki i ostale peradi 1960. godine u Velikoj Britaniji je dokazano da je uzrok ovomebio otrovni sastojak u mlevenoj hrani – ovaj sastojak je kasnije dobio  naziv aflatoksin. Poznati primeri trovanja flatoksinom su: Indija (1974), kada se oko 400 ljudi razbolelo od  žutice (100 je umrlo) nakon što su pojeli kukuruz čija je kontaminiranost
bila između 0,25-15mg/kg; Kenija (2004), kada je obolelo 317 ljudi  (od kojih je 125 umrlo nakon što su pojeli zaražen kukuruz). Aflatoksini dospevaju u tkiva životinja i njihove proizvode preko zatrovane hrane, jer su stabilni i ne mogu da se uklone čak ni termički. Dakle, opasnost od trovanja stočnom hranom vreba još sa njive na kojoj je proizvedena. Čovek unosi toksine gljivica u telo  preko biljne hrane (žitarica, orašastog voća) i životinjskih proizvoda, npr. kravljeg mleka. Smatra se da je oko 30% svetske proizvodnje žitarica više ili manje zaraženo mikotoksinima. Namirnice najizloženije razvoju plesni su:

– žitarice: kukuruz, pšenica,  ovas, raž, ječam i pirinač
– orašasti plodovi: bademi, lešnici, istaći, orasi i kokosov orah
– mahunarke: kikiriki i soja
– voće: najviše grožđe i smokve, te suvo voće
– povrće
– napici: kafa, kakao, vino i pivo
– mlečni proizvodi: mleko i sirevi
– prerađeni proizvodi: brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za odojčad

Sva hrana koja je u rinfuzi, recimo po prodavnicama zdrave hrane, uglavnom je nastanjena gljivicama, a neke od njih luče i aflatoksine. Kao što vidimo, aflatoksini mogu da se nađu u velikom broju namirnica, posebno u žitaricama, semenkama, začinima i orašastom voću, a ne samo u mleku. Treba, međutim, sagledati razliku između aflatoksina M-1 koji se nalazi u mleku i B-1 koji je prisutan u toj hrani. Kako se navodi na sajtu EFSA (Evropske agencije za bezbednost hrane), četiri
vrste aflatoksina se prirodno nalaze u  hrani. To su aflatoksini B-1, B-2, G-1 i G-2. Onaj koji se najčešće sreće jeste B-1 i on je najotrovniji. Od njih nastaje aflatoksin M-1, koji može da bude prisutan u mleku životinja koje su hranjene hranom koja je kontaminirana aflatoksinom B-1. To je upravo ono što se ovoga puta dogodilo u aferi sa mlekom koja je potresla  region. U EU , maksimalna doza aflatoksina u hrani za bebe i decu je 0,10 mikrograma po kilogramu za aflatoksin
B1 i 0,025 mikrograma po kilogramu za aflatoksin M1 (Directive 2006/125/EC and Directive 2006/141/EC ). U EU je od 2009. godine maksimalni nivo za aflatoksine B1 u bademima, lešnicima i pistaćima podignut na 10 mikrograma po kilogramu (do tada je granica bila 4 mg/kg). U Srbiji i zemljama EU , gornja
granica je 0.50 mg/kg za mleko i mlečne proizvode, dok je u EU granica za dečje proizvode niža i iznosi 0.025 μg/kg. U Sjedinjenim Američkim Državama, granica je veća i iznosi čak 20 μg/kg za hranu, osim za mleko gde je granica 0.5 mg/kg.  Ipak, nema dileme da su i pored različitih granica koje se postavljaju, aflatoksini visokotoksični sastojci koji mogu da uzrokuju akutno i hronično trovanje kod ljudi i mnogih životinja.

Jasmina Milovanović,
farmaceut

Televizija i dečji mozak

televizija-i-decji-mozak

Psiholog Džejn Heli bavi se čitanjem i učenjem kod dece. Poznata su i njena naučna istraživanja vezana za uticaj televizije na dečji mozak u razvoju. Ona piše: „Naučnici smatraju da velike ‘doze’ bilo koje vrste doživljaja imaju veoma moćan, preobražavajući uticaj na razvoj mozga.”

Gotovo sve vreme, izuzev spavanja, deca provode upijajući sadržaje televizijskog programa.

Kad smo kod obrazovanja, TV program se ne može porediti sa knjigama, interaktivnim pristupom i iskustvima iz realnog života. Puko posmatranje slova i brojeva koji jure preko ekrana ne prenosi se tako dobro do onih delova mozga koji su odgovorni za mentalne procese, koncentraciju, pisanje, kritičko razmišljanje i aktivno rešavanje problema.
Kada provodimo dugo vremena pred televizijskim ekranom, to umanjuje ove značajne sposobnosti i kod odraslih i kod dece. Prekomerno gledanje televizije može dovesti do toga da se kod dece ne razviju neuralni krugovi potrebni za razvoj važnih mentalnih funkcija. Ostali delovi mozga, koji su stalno „gladni” nekih novih sadržaja, nakon pasivnog prezasićenja prestaju da postavljaju sebi nove „zahteve”.

Činjenica da danas provodimo toliko vremena pred televizijskim ekranom, ukazuje na ozbiljne posledice koje su povezane sa etičkim, socijalnim i intelektualnim razvojem našeg društva.
Nedavna studija objavljena u časopisu „Pedijatrik”, koja se bavi uticajem televizije na ljudski mozak, navodi: „Učestalo izlaganje bilo kojem stimulansu u dečjem okruženju može nasilno uticati na mentalni i emocionalni razvoj, i to tako da se bolje razvijaju određene oblasti (recimo, intelektualne navike), ali se mozak pritom lišava drugih iskustava. Izgleda da ovaj proces, koji ima uticaj kako na moždanu strukturu, tako i na njegovu funkciju, utiče na razvoj ćelija i aktivnost neurotransmitera.

Televizija je dvostruka kočnica u razvoju deteta. Nije u pitanju samo problem prekomernog izlaganja medijima koji utiču na mozak, već i to što se mnoge druge korisne aktivnosti zamenjuju satima provedenim pred televizijskim ekranom. Jednostavno rečeno, zbog televizije ne radimo mnoštvo drugih, korisnih stvari. Dimitri Hristakis, jedan od naučnika u dečjoj bolnici „Children’s Hospital and Regional Medical Center” u Sijetlu, ističe da svaki sledeći sat, koji dete predškolskog uzrasta provede pred televizijom, za deset procenata povećava rizik od razvoja poremećaja pažnje. Ovo podrazumeva poteškoće sa koncentracijom, nervozu, impulsivnost, lako zbunjivanje.

Dr Hristakis, koji ističe da televizija može prekomerno stimulisati i znatno izmeniti strukturu mozga u razvoju, dalje navodi: „Postoji cela lepeza argumenata zbog kojih deca ne bi trebalo da gledaju televiziju. Neke studije su čak ukazale na to da je gledanje televizije povezano sa gojaznošću i agresivnošću.”

Da li bismo se onda morali potpuno odreći gledanja televizije? Ne. Televizija može da bude sredstvo učenja, informisanja, zabave i odmora. Kvalitetni programi iz oblasti nauke, istorije, prirode, religije, umetnosti i ljudskih dostignuća mogu da obezbede prijatnu zabavu i probude interesovanje za nove oblasti. Kada je reč o učenju na višem nivou, ono je rezultat aktivnog mentalnog procesa koji ne može da podstakne televizija, jer je gledanje televizije pasivan doživljaj. Učenje na višem nivou bismo mogli opisati kao proces koji zahteva dobrovoljnu, a ne prisilnu pažnju, i podrazumeva aktivno razmišljanje, mentalnu sposobnost i istrajnost. Nasuprot ovome, pasivno učenje se oslanja na veoma intenzivnu vizuelnu i audio stimulaciju. Pasivno učenje izaziva reakciju u delovima mozga koji su odgovorni za primanje novih informacija, gde se pritom ulaže minimalan mentalni napor i ne vrši gotovo nikakvo moralno vrednovanje.

Odlomak iz knjige: Vicki Griffin et al. Cesta ke svobodě. Praha: Advent-Orion, 2011.

Iskustvo izlečenja raka jajnika (stepen 3)

Dugo već želim podeliti svoju priču u nadi da ću pomoći drugima. Dobila sam dijagnozu karcinoma jajnika ( stepen 3 ) u Maju 2015 god. Ne znajući tada mnogo pristala sam na hemoterapiju i operaciju. Kako je tumor bio veliki hteli su ga smanjiti pre operacije, pa ponovo terapije. Sve se brzo odigravalo… Na svu sreću, ubrzo sam se upoznala sa sirovom hranom, detoksikacijom, sokovima, klizmama…Doktori nisu mogli verovati da se tumor smanjio 50% za samo 9 nedelja! Cudno ali istinito, čistila sam svoje telo dok sam primala sve te da nazovem otrove/ toksine. Edukovala sam se, puno čitala, shvatila da je detoksikacija važna za moje ozdravljenje, promenila način života i način ishrane 100%. U Decembru 2015, dijagnoza “ cancer free“, i tu negde počinje moj novi zivot. Kažem novi jer sam dobila drugu šansu. Uz savete Aleksandra Tasića i par mojih prijatelja radila sam detox program, očistila telo od hemoterapija…. To nije samo trenutno, shvatila sam da je to moj zivot!! I sada posle 10 meseci sam na 80% sirovoj hrani i to će tako zauvek ostati. Detox program radim povremeno, pijem sokove, jedem sveže salate… Radila sam CT test i krvnu sliku, rezultati odlični. Doktor kaže“ Ne znam šta radiš, ali samo nastavi tako“! Ja se odlično osećam, puna energije, počela sam raditi, onaj moj stari način ishrane mi uopste ne nedostaje. Hvala dragom Bogu što mi je poslao prave ljude u pravo vreme!! Zelim Vam dug i zdrav zivot!

Stana Jonsson, Kanada (45g)

Hrana leči organ na koji liči

Da li ste znali da postoji veza između oblika povrća i voća i organa koje leče? “Božja apoteka” je krajnje logična.

Pisano je, da je Bog prvo razdvojio slanu i slatku vodu, stvorio zemlju, posadio biljke, stvorio životinje i ribe… i sve to pre nego što je stvorio čoveka. On je stvorio sve što nam je potrebno pre nego što smo se mi i rodili. Ovo je najbolje i nejdelotvornije jesti sirovo. Bog nam je ostavio jasne znakove šta je dobro i za koje organe u našem telu!

Šargarepa – Oči
Šargarepa u preseku liči ljudskom oku. Zenica, šarenica i druge crte podsećaju na oko. Nauka je dokazala da šargarepe itekako povećavaju protok krvi i funkciju očiju. Šargarepa dobija svoju narandžasta boju od prisustva beta-karotena, koji smanjuje rizik od razvijanja katarakte.

sargarepa-ociParadajz – Srce
Paradajz ima četiri komore i crvene je boje – srce takođe. Studije su otkrile da je zbog likopena u paradajzu smanjen rizik za razvoj srčanih bolesti kod muškaraca i žena koji često jedu ovo voće. A ako paradajz pomešate sa malo masnoća, poput maslinovog ulja ili avokada, to će za gotovo 10 odsto povećati delovanje likopena.

paradajz-srce

Orah – Mozak
Orahovo jezgro izuzetno podseća na mozak, ima levu i desnu hemisferu, čak i nabori sliče moždanim vijugama. Danas se zna da orah stvara neuronske veze moždanih funkcija. Naučnici smatraju da je orah zaslužan za pojačanje signala između neurona i za njihovo podsticanje na dalje umrežavanje. Na ovaj način orah se bori protiv demencije, ali to nije sve. Naime, orah pomaže da se razlože proteini od kojih je sačinjen plak koji je povezan sa Alchajmerovom bolesti.

orah-mozak

Celer – Kosti
Celer, rabarbara i sl. Celer je odličan izvor silicijuma, koji je deo molekularne strukture koja daje snagu kostima. Kosti sadrže 23% natrijuma baš kao i ova hrana. Ako ne unosite dovoljno natrijuma, organizam će uzimatii iz kostiju, koje tako slabe. Ova hrana nadoknađuje potrebe vašeg skeleta.

celer-kosti

Avokado – Maternica
Avokado, patlidžan i kruške utiču na zdravlje i funkciju maternice – a upravo na nju i liče! Ako žena pojede jedan avokado sedmično, hormoni će joj biti uravnoteženi i sprečava se rak materice i jajnika. Naime, avokado je dobar izvor folne kiseline za koju je utvrđeno da smanjuje rizik od cervikalne displazije, što je predmaligno stanje. Takođe, rad materice i njenog grlića poboljšava i konzumiranje kruške i patlidžana. A najzanimljivije je to što je potrebno tačno 9 meseci da avokado od cveta postane zreo plod!avokado-materica

Slatki krompir – pankreas
Batat (Slatki krompir) liči na pankreas i uravnotežuje šećer u krvi.

pankreas

Grejpfrut – Dojke
Narandže, grejpfrut i ostali agrumi liče ženskim dojkama i pomažu kretanju limfe kroz dojke i tako spriječavaju rak. Grejpfrut sadrži sastojke koji se nazivaju limonoidi, koji mogu da spreče razvoj raka dojke kod žena. Tačnije, svi citrusi su delotvorni za ovaj deo tela.dojka

Đumbir – Želudac
Đumbir liči na želudac, poznato je da ublažava želudačne tegobe i nadutost. Sadrži posebne enzime koji su odgovorni za katalizu proteina u hrani i na takav način pomažu probavi i sprečavaju grčeve, nastanak čira, oštećenja sluznice želuca, koristi se za lečenje želudačnih bolesti poput dispepsije, kolika i dijareje.dumbir-varenje

Crni luk – Crvena krvna zrnca
Luk je sličan ljudskim ćelijama i krvnim zrncima. On pomaže uklanjanju otrova iz njih. Od njega plačemo, a suze ispiraju i čiste spoljašnji deo oka. Beli luk ima slična svojstva, uklanja otrove i opasne slobodne radikale iz našeg tela.crni-luk

Pasulj – Bubrezi
Pasulj zapravo leči i pomaže funkciju bubrega, a izgleda upravo kao bubreg.

pasulj-bubrezi

Smokve – spermatozoidi
Smokve su pune semenki, pa zato povećavaju pokretljivost i broj spermatozoida i tako sprečavaju sterilitet kod muškaraca.smokve-spermatozoidi

Preuzeto sa: www.centarzadetoksikaciju.com

Startovao je Centar za Detoksikaciju

Centar za detoksikaciju ( CD ) startovao je sa radom. U pitanju je nevladina organizacija koja je osnovana 2016. godine radi promovisanja zdravog načina života i prirodnog lečenja u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije..

Osnivač i direktor Centra je Aleksandar Tasić koji se već nekoliko godina bavi savetovanjem ljudi u lečenju svih vrsta bolesti na prirodan način.

Za više informacija o radu Centra za detoksikaciju posetite njihov web sajt: http://www.centarzadetoksikaciju.com/