Arhive kategorije: Pogledi

Kada je pritisak zaista povišen?

Srce je mišić koji svojom kontrakcijom izbacuje krv iz leve komore u arterije i ta krv vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Veličina tog pritiska zavisi od puno faktora, a najvažnije su tri sledeća: 1. količina krvi koja je u cirkulaciji, odnosno koja vrši pritisak na zidove krvnih sudova, 2. rad srca koje potiskuje krv kroz sudove i 3. otpor na koji nailazi krv u sudovima na putu do ćelija. Nastavi čitati Kada je pritisak zaista povišen?

Tramp: Vakcine odgovorne za autizam

trampNovoizabrani predsednik SAD Donald Tramp smatra da su vakcine odgovorne za epidemiju autizma i obećao je da će otkriti istinu i “sačuvati našu djecu i njihovu budućnost“ kada stupi na dužnost u januaru.

Tramp je odbacio zvaničnu tvrdnju da ne postoji veza između vakcina i autizma, tvrdeći da je došlo do zataškavanja istine i da će “negativci ubrzo shvatiti.“

“Imao sam toliko primjera ljudi koji rade za mene. Baš prije neki dan, dvogodišnjak, dijete od dvije i po godine, prelijepo dijete je otišlo na vakcinu, i vratilo se, a nedelju dana kasnije je dobilo ogromnu temperaturu, postalo veoma, veoma bolesno, i sada je autistično.“

Izvor 1
Izvor 2

Kako izvršiti promenu?

promenaUjutro teško ustajete? Mrzite vežbanje? Ne možete se rešiti suvišnih kilograma? Većina nas želela bi biti drukčija nego što jeste. Zdraviji, disciplinovaniji. Ali naši najodlučniji napori da se promenimo prečesto se rasplinu bez ikakvih rezultata.

Zašto je tako teško promeniti se?

Ono što nas sputava i otežava nam promene jesu naše navike. Sam način života nije ništa drugo do skup navika. Istina, one mogu podmazati mašinu našeg života i pomoći nam da klizimo kroz život bez puno napora i uz veliku uštedu vremena i energije. (Uostalom, ko bi voleo da misli kako da veže pertle na cipelama?)

Ali navike nam mogu i otežavati život – ako u to sumnjate, pokušajte noćas da promenite krevet u kom spavate.

Kako se navike stvaraju?

Kao što znate, vaš mozak šalje poruke ostalim delovima tela preko nervnih ćelija. Svaka nervna ćelija ima upravljački centar i jedno dugo vlakno (ili akson) preko koga šalje poruke. Nervne ćelije takođe imaju mnogo malih prijemnih vlakana (ili dendrita) za prihvatanje poruka.

Na krajevima često korištenih aksona stvaraju se kvržice koje naučnici nazivaju butonima (francuska reč za dugme). Što neka nervna ćelija ima više butona, to lakše i brže prenosi poruke.

Ovo nam pomaže da razumemo kako se u nervnom sistemu oblikuju navike. Svaka misao ili postupak koji se dugo i često ponavlja, izgrađuje male butone na kraju aktivnih aksona, pa je istu misao ili postupak sve lakše ponavljati. I, slikovito rečeno, kao što stalno hodanje istim smerom preko travnjaka stvara utabani puteljak, tako i ponavljanje određenih radnji urezuje brazde u mozgu.

Kad se ove staze jednom oblikuju, mogu li se menjati?

Nažalost, butoni ne nestaju ni kada se više ne koriste. Mogućnost povratka na lošu naviku uvek postoji, stare staze se ne brišu. Zato se alkoholičar lako može vratiti starom poroku.

Ali se ljudi ipak mogu promeniti?

Da, mogu, ali samo izgradnjom novih navika koje će biti jače od starih. A to se postiže jedino neprestanim ponavljanjem novih izbora i odluka.

To ne zvuči tako lako

Isprva može biti teško. Ali s vremenom će se pojavljivati sve više butona na novoj stazi i njihov će broj premašiti onaj sa stare staze. Nova je “staza” tako bolje utabana, pa budući da je ona sada prohodnija, uspostavljena je nova navika.

Koliko je potrebno vremena?

Većini ljudi je potrebno oko tri sedmice za oblikovanje nove navike. Na primer, pre neko liko godina jedna žena je odlučila da počne da pere zube. Ono što je za nju na početku bila zamorna obaveza, prešlo je u večernji ritual za manje od mesec dana. Ohrabrena time, primenila je plan od tri sedmice za odvikavanje od navike jedenja prevelikih količina slatkiša. Zatim je pobedila naviku kritikovanja supruga i stvorila novu naviku da pohvaljuje svoju decu. Posledice su bile toliko zapanjujuće da su rezultati objavljeni u poznatom američkom časopisu Reader’s Digest.

Neki ljudi postaju dobri muzičari zahvaljujući mnogim satima svako dnevneg vežbanja. Tako i mi možemo postati bolje osobe doslednim donošenjem pozitivnih moralnih odluka. Čak ako tu i tamo izgubimo koju bitku, ne moramo izgubiti rat dokle god se ponovo vraćamo na novi “put” koji nastojimo da utabamo.

Zato, ako već dugo razmišljate o tome da biste se trebali baviti vežbanjem, pokušajte to sutra i započeti. Ustanite pola sata ranije i krenite u brzu šetnju. Nema sumnje da vam to isprva neće biti baš lako – ali nakon tri sedmice rešićete se kojeg kilograma i naći se na putu zdravijeg načina života.

Istine i zablude o aflatoksinu

Juče smo otkrili da pijemo kancerogeno mleko, ali izgleda da to nikako nije jedini problem!kukuruz-aflatoksin

Od kako je krenula priča sa aflatoksinima, sve više postajemo svesni da osim okoline koja nas okružuje, ni hrana više nije bezbedna. Juče smo otkrili da pijemo kancerogeno mleko! Ali izgleda da to uopšte nije jedini problem. Najveća koncetracija opasnih materija je u plastičnim igračkama i posuđu. Mnoge hemikalije koje se mogu pronaći u svakoj kući su opasne i izazivaju karcinom, astmu i ugrožavaju plodnost, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO ). Ljudi su svakodnevno izloženi raznim hemikalijama, a sve one ugrožavaju zdravlje, posebno ako je reč o višegodišnjoj izloženosti. Antibiotici i hormoni su decenijama vrlo rasprostranjeni u mesu i mleku, a pijačnog šarenila i obilja hrane na rafovima gotovo da ne bi ni bilo bez pesticida, niti bez emulgatora, boja, stabilizatora, konzervansa itd. Kada je reč o aflatoksinima, najvažnije je razjasniti šta je istina, a šta zabluda. Aflatoksini su produkt metabolizma gljivica. Gljivice su, zapravo, svuda oko nas – toliko su rasprostranjene da na neki način zapravo živimo u njihovom svetu. Pošto su nepokretna mikroskopska bića, koja se bore za životne uslove, za hranu, one nastoje da savladaju sve ono što im predstavlja konkurenciju, od bakterija do čoveka.  Pogoduje im topla i vlažna sredina. A to su praktično sva mesta i stvari sa kojima čovek svakodnevno dolazi u dodir: razno semenje, žitarice, nepravilno termički obrađen pekmez, ustajali hleb i brašno, memljivi zidovi, podrumi, gde god je vlaga i organska materija, prljavština, kuhinja, kupatilo.  Naravno, u neizmernom mnoštvu gljivica ima i  korisnih vrsta. Neke vrste se masovno gaje u ogromnim bioreaktorima zbog metabolita koje one luče  na bakterije u prirodnom staništu da bi ih eliminisale – to su antibiotici. Za sada je poznato stotinak vrsta plesni koje proizvode trovne mikotoksine, a takođe i više od 300 vrsta mikotoksina različitog nivoa štetnosti.

U svakom slučaju, gljivice luče supstance snažnog dejstva po čoveka i lako mogu narušiti zdravlje. Aflatoksini su grupa mikotoksina, koje proizvode tri vrste gljivica Aspergillus (A. flavus, A. parasiticus i najređa A. nomius). To su snažni otrovi i javljaju se na mestima pogodnim za život gljivica. Aflatoksini se u povećanoj koncentraciji posebno nalaze u oblastima gde je klima topla i vlažna. U našoj zemlji se pojavio u kukuruzu tokom sušne 2012. godine i stručnjaci su procenili da je 70% roda zatrovano. Problem je, dakle, nastao u stočnoj hrani, koja je napravljena od ovog kukuruza zahvaćenog gljivicama Aspergillus. Gljive Aspergillus su široko rasprostanjene! Najčešće se pojavljuju pre žetve na žitaricama, a mogu da se pojave i u toku žetve, ali i posle toga u silosima, ukoliko su žitarice izložene visokoj temperaturi i povećanoj vlazi u dužem vremenskom periodu.  Kada jednom uđu u lanac ishrane teško se uništavaju. Čak ni veoma visoke temperature neće uništiti ovu hemikaliju! Recimo, pečenje zagađene kafe na 180 stepeni u trajanju od 10 minuta će eliminisati samo 50 posto aflatoksina. Činjenica je, prema tome, da je aflatoksin veoma stabilan i da može da preživi neke procese prerade. Zbog toga može da se javi i u prerađenoj hrani (npr. u kikiriki puteru). Kao  visokotoksični sastojci aflatoksini mogu da uzrokuju akutno i hronično trovanje kod ljudi i mnogih životinja. Nakon iznenadnog masovnog trovanja (100.000) ćurki i ostale peradi 1960. godine u Velikoj Britaniji je dokazano da je uzrok ovomebio otrovni sastojak u mlevenoj hrani – ovaj sastojak je kasnije dobio  naziv aflatoksin. Poznati primeri trovanja flatoksinom su: Indija (1974), kada se oko 400 ljudi razbolelo od  žutice (100 je umrlo) nakon što su pojeli kukuruz čija je kontaminiranost
bila između 0,25-15mg/kg; Kenija (2004), kada je obolelo 317 ljudi  (od kojih je 125 umrlo nakon što su pojeli zaražen kukuruz). Aflatoksini dospevaju u tkiva životinja i njihove proizvode preko zatrovane hrane, jer su stabilni i ne mogu da se uklone čak ni termički. Dakle, opasnost od trovanja stočnom hranom vreba još sa njive na kojoj je proizvedena. Čovek unosi toksine gljivica u telo  preko biljne hrane (žitarica, orašastog voća) i životinjskih proizvoda, npr. kravljeg mleka. Smatra se da je oko 30% svetske proizvodnje žitarica više ili manje zaraženo mikotoksinima. Namirnice najizloženije razvoju plesni su:

– žitarice: kukuruz, pšenica,  ovas, raž, ječam i pirinač
– orašasti plodovi: bademi, lešnici, istaći, orasi i kokosov orah
– mahunarke: kikiriki i soja
– voće: najviše grožđe i smokve, te suvo voće
– povrće
– napici: kafa, kakao, vino i pivo
– mlečni proizvodi: mleko i sirevi
– prerađeni proizvodi: brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za odojčad

Sva hrana koja je u rinfuzi, recimo po prodavnicama zdrave hrane, uglavnom je nastanjena gljivicama, a neke od njih luče i aflatoksine. Kao što vidimo, aflatoksini mogu da se nađu u velikom broju namirnica, posebno u žitaricama, semenkama, začinima i orašastom voću, a ne samo u mleku. Treba, međutim, sagledati razliku između aflatoksina M-1 koji se nalazi u mleku i B-1 koji je prisutan u toj hrani. Kako se navodi na sajtu EFSA (Evropske agencije za bezbednost hrane), četiri
vrste aflatoksina se prirodno nalaze u  hrani. To su aflatoksini B-1, B-2, G-1 i G-2. Onaj koji se najčešće sreće jeste B-1 i on je najotrovniji. Od njih nastaje aflatoksin M-1, koji može da bude prisutan u mleku životinja koje su hranjene hranom koja je kontaminirana aflatoksinom B-1. To je upravo ono što se ovoga puta dogodilo u aferi sa mlekom koja je potresla  region. U EU , maksimalna doza aflatoksina u hrani za bebe i decu je 0,10 mikrograma po kilogramu za aflatoksin
B1 i 0,025 mikrograma po kilogramu za aflatoksin M1 (Directive 2006/125/EC and Directive 2006/141/EC ). U EU je od 2009. godine maksimalni nivo za aflatoksine B1 u bademima, lešnicima i pistaćima podignut na 10 mikrograma po kilogramu (do tada je granica bila 4 mg/kg). U Srbiji i zemljama EU , gornja
granica je 0.50 mg/kg za mleko i mlečne proizvode, dok je u EU granica za dečje proizvode niža i iznosi 0.025 μg/kg. U Sjedinjenim Američkim Državama, granica je veća i iznosi čak 20 μg/kg za hranu, osim za mleko gde je granica 0.5 mg/kg.  Ipak, nema dileme da su i pored različitih granica koje se postavljaju, aflatoksini visokotoksični sastojci koji mogu da uzrokuju akutno i hronično trovanje kod ljudi i mnogih životinja.

Jasmina Milovanović,
farmaceut

Najotrovniji aditiv MSG ( monosodijum glutamat ili natrijum glutamat ) E 621

msg

Migrene i glavobolje zbog aditiva monosodium glutaminata, legalno skrivenog sastojka mnogih komercijalnih namirnica, je samo jedan od razloga zasto bi morali da kupujemo u prodavnicama zdrave hrane. Istraživačkim radom bračnog para Dr. Davida i Serene Denton, otkrila se jedna od možda najvećih skovanih zavera protiv javnog zdravlja i to bez znanja i odobrenja javnosti. Govorimo o Monosodium Glutaminatu (MSG) koji se skriva u velikom broju proizvedenih namirnica, ali i također u suplementima i dodacima hrani koje svakodnevno koristimo u pripremi hrane (Vegeta, Začin C i slični) (NAPOMENA: Vegeta Natur sadrži ekstrakt kvasca koji je u donjem tekstu na popisu substanci koje uvek sadrže MSG).

Nastavi čitati Najotrovniji aditiv MSG ( monosodijum glutamat ili natrijum glutamat ) E 621

Čemu služi gladovanje?

gladovanje

Mnogi ljudi se plaše gladovanja, jer su nas odmalena učili da moramo da jedemo da bismo bili zdravi. Istina je, u stvari, drugačija. Gladovanjem, koje se sprovodi pod nadzorom stručnjaka, mogu se izlečiti i veoma teške bolesti. Važno je samo kako se čovek priprema i kojim tempom prelazi sa gladovanja na normalnu ishranu. Objasnio: Georgije Nazarov, naturolog Nastavi čitati Čemu služi gladovanje?

“MALA” TAJNA AUTIZMA?

spric

Iako su dokazi o povezanosti MMR vakcine sa nastankom autizma naučno predočeni još 1998. , žestoko osporavanje ovih tvrdnji usledilo je tek nekoliko godina kasnije, kada je zapretila opasnost da neka dalja naučna istraživanja otkriju u ovim vakcinama nešto mnogo gore nego što su toksični adjuvensi.

Nastavi čitati “MALA” TAJNA AUTIZMA?