Arhive kategorije: Saveti

Istine i zablude o aflatoksinu

Juče smo otkrili da pijemo kancerogeno mleko, ali izgleda da to nikako nije jedini problem!kukuruz-aflatoksin

Od kako je krenula priča sa aflatoksinima, sve više postajemo svesni da osim okoline koja nas okružuje, ni hrana više nije bezbedna. Juče smo otkrili da pijemo kancerogeno mleko! Ali izgleda da to uopšte nije jedini problem. Najveća koncetracija opasnih materija je u plastičnim igračkama i posuđu. Mnoge hemikalije koje se mogu pronaći u svakoj kući su opasne i izazivaju karcinom, astmu i ugrožavaju plodnost, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO ). Ljudi su svakodnevno izloženi raznim hemikalijama, a sve one ugrožavaju zdravlje, posebno ako je reč o višegodišnjoj izloženosti. Antibiotici i hormoni su decenijama vrlo rasprostranjeni u mesu i mleku, a pijačnog šarenila i obilja hrane na rafovima gotovo da ne bi ni bilo bez pesticida, niti bez emulgatora, boja, stabilizatora, konzervansa itd. Kada je reč o aflatoksinima, najvažnije je razjasniti šta je istina, a šta zabluda. Aflatoksini su produkt metabolizma gljivica. Gljivice su, zapravo, svuda oko nas – toliko su rasprostranjene da na neki način zapravo živimo u njihovom svetu. Pošto su nepokretna mikroskopska bića, koja se bore za životne uslove, za hranu, one nastoje da savladaju sve ono što im predstavlja konkurenciju, od bakterija do čoveka.  Pogoduje im topla i vlažna sredina. A to su praktično sva mesta i stvari sa kojima čovek svakodnevno dolazi u dodir: razno semenje, žitarice, nepravilno termički obrađen pekmez, ustajali hleb i brašno, memljivi zidovi, podrumi, gde god je vlaga i organska materija, prljavština, kuhinja, kupatilo.  Naravno, u neizmernom mnoštvu gljivica ima i  korisnih vrsta. Neke vrste se masovno gaje u ogromnim bioreaktorima zbog metabolita koje one luče  na bakterije u prirodnom staništu da bi ih eliminisale – to su antibiotici. Za sada je poznato stotinak vrsta plesni koje proizvode trovne mikotoksine, a takođe i više od 300 vrsta mikotoksina različitog nivoa štetnosti.

U svakom slučaju, gljivice luče supstance snažnog dejstva po čoveka i lako mogu narušiti zdravlje. Aflatoksini su grupa mikotoksina, koje proizvode tri vrste gljivica Aspergillus (A. flavus, A. parasiticus i najređa A. nomius). To su snažni otrovi i javljaju se na mestima pogodnim za život gljivica. Aflatoksini se u povećanoj koncentraciji posebno nalaze u oblastima gde je klima topla i vlažna. U našoj zemlji se pojavio u kukuruzu tokom sušne 2012. godine i stručnjaci su procenili da je 70% roda zatrovano. Problem je, dakle, nastao u stočnoj hrani, koja je napravljena od ovog kukuruza zahvaćenog gljivicama Aspergillus. Gljive Aspergillus su široko rasprostanjene! Najčešće se pojavljuju pre žetve na žitaricama, a mogu da se pojave i u toku žetve, ali i posle toga u silosima, ukoliko su žitarice izložene visokoj temperaturi i povećanoj vlazi u dužem vremenskom periodu.  Kada jednom uđu u lanac ishrane teško se uništavaju. Čak ni veoma visoke temperature neće uništiti ovu hemikaliju! Recimo, pečenje zagađene kafe na 180 stepeni u trajanju od 10 minuta će eliminisati samo 50 posto aflatoksina. Činjenica je, prema tome, da je aflatoksin veoma stabilan i da može da preživi neke procese prerade. Zbog toga može da se javi i u prerađenoj hrani (npr. u kikiriki puteru). Kao  visokotoksični sastojci aflatoksini mogu da uzrokuju akutno i hronično trovanje kod ljudi i mnogih životinja. Nakon iznenadnog masovnog trovanja (100.000) ćurki i ostale peradi 1960. godine u Velikoj Britaniji je dokazano da je uzrok ovomebio otrovni sastojak u mlevenoj hrani – ovaj sastojak je kasnije dobio  naziv aflatoksin. Poznati primeri trovanja flatoksinom su: Indija (1974), kada se oko 400 ljudi razbolelo od  žutice (100 je umrlo) nakon što su pojeli kukuruz čija je kontaminiranost
bila između 0,25-15mg/kg; Kenija (2004), kada je obolelo 317 ljudi  (od kojih je 125 umrlo nakon što su pojeli zaražen kukuruz). Aflatoksini dospevaju u tkiva životinja i njihove proizvode preko zatrovane hrane, jer su stabilni i ne mogu da se uklone čak ni termički. Dakle, opasnost od trovanja stočnom hranom vreba još sa njive na kojoj je proizvedena. Čovek unosi toksine gljivica u telo  preko biljne hrane (žitarica, orašastog voća) i životinjskih proizvoda, npr. kravljeg mleka. Smatra se da je oko 30% svetske proizvodnje žitarica više ili manje zaraženo mikotoksinima. Namirnice najizloženije razvoju plesni su:

– žitarice: kukuruz, pšenica,  ovas, raž, ječam i pirinač
– orašasti plodovi: bademi, lešnici, istaći, orasi i kokosov orah
– mahunarke: kikiriki i soja
– voće: najviše grožđe i smokve, te suvo voće
– povrće
– napici: kafa, kakao, vino i pivo
– mlečni proizvodi: mleko i sirevi
– prerađeni proizvodi: brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za odojčad

Sva hrana koja je u rinfuzi, recimo po prodavnicama zdrave hrane, uglavnom je nastanjena gljivicama, a neke od njih luče i aflatoksine. Kao što vidimo, aflatoksini mogu da se nađu u velikom broju namirnica, posebno u žitaricama, semenkama, začinima i orašastom voću, a ne samo u mleku. Treba, međutim, sagledati razliku između aflatoksina M-1 koji se nalazi u mleku i B-1 koji je prisutan u toj hrani. Kako se navodi na sajtu EFSA (Evropske agencije za bezbednost hrane), četiri
vrste aflatoksina se prirodno nalaze u  hrani. To su aflatoksini B-1, B-2, G-1 i G-2. Onaj koji se najčešće sreće jeste B-1 i on je najotrovniji. Od njih nastaje aflatoksin M-1, koji može da bude prisutan u mleku životinja koje su hranjene hranom koja je kontaminirana aflatoksinom B-1. To je upravo ono što se ovoga puta dogodilo u aferi sa mlekom koja je potresla  region. U EU , maksimalna doza aflatoksina u hrani za bebe i decu je 0,10 mikrograma po kilogramu za aflatoksin
B1 i 0,025 mikrograma po kilogramu za aflatoksin M1 (Directive 2006/125/EC and Directive 2006/141/EC ). U EU je od 2009. godine maksimalni nivo za aflatoksine B1 u bademima, lešnicima i pistaćima podignut na 10 mikrograma po kilogramu (do tada je granica bila 4 mg/kg). U Srbiji i zemljama EU , gornja
granica je 0.50 mg/kg za mleko i mlečne proizvode, dok je u EU granica za dečje proizvode niža i iznosi 0.025 μg/kg. U Sjedinjenim Američkim Državama, granica je veća i iznosi čak 20 μg/kg za hranu, osim za mleko gde je granica 0.5 mg/kg.  Ipak, nema dileme da su i pored različitih granica koje se postavljaju, aflatoksini visokotoksični sastojci koji mogu da uzrokuju akutno i hronično trovanje kod ljudi i mnogih životinja.

Jasmina Milovanović,
farmaceut

Hrana leči organ na koji liči

Da li ste znali da postoji veza između oblika povrća i voća i organa koje leče? “Božja apoteka” je krajnje logična.

Pisano je, da je Bog prvo razdvojio slanu i slatku vodu, stvorio zemlju, posadio biljke, stvorio životinje i ribe… i sve to pre nego što je stvorio čoveka. On je stvorio sve što nam je potrebno pre nego što smo se mi i rodili. Ovo je najbolje i nejdelotvornije jesti sirovo. Bog nam je ostavio jasne znakove šta je dobro i za koje organe u našem telu!

Šargarepa – Oči
Šargarepa u preseku liči ljudskom oku. Zenica, šarenica i druge crte podsećaju na oko. Nauka je dokazala da šargarepe itekako povećavaju protok krvi i funkciju očiju. Šargarepa dobija svoju narandžasta boju od prisustva beta-karotena, koji smanjuje rizik od razvijanja katarakte.

sargarepa-ociParadajz – Srce
Paradajz ima četiri komore i crvene je boje – srce takođe. Studije su otkrile da je zbog likopena u paradajzu smanjen rizik za razvoj srčanih bolesti kod muškaraca i žena koji često jedu ovo voće. A ako paradajz pomešate sa malo masnoća, poput maslinovog ulja ili avokada, to će za gotovo 10 odsto povećati delovanje likopena.

paradajz-srce

Orah – Mozak
Orahovo jezgro izuzetno podseća na mozak, ima levu i desnu hemisferu, čak i nabori sliče moždanim vijugama. Danas se zna da orah stvara neuronske veze moždanih funkcija. Naučnici smatraju da je orah zaslužan za pojačanje signala između neurona i za njihovo podsticanje na dalje umrežavanje. Na ovaj način orah se bori protiv demencije, ali to nije sve. Naime, orah pomaže da se razlože proteini od kojih je sačinjen plak koji je povezan sa Alchajmerovom bolesti.

orah-mozak

Celer – Kosti
Celer, rabarbara i sl. Celer je odličan izvor silicijuma, koji je deo molekularne strukture koja daje snagu kostima. Kosti sadrže 23% natrijuma baš kao i ova hrana. Ako ne unosite dovoljno natrijuma, organizam će uzimatii iz kostiju, koje tako slabe. Ova hrana nadoknađuje potrebe vašeg skeleta.

celer-kosti

Avokado – Maternica
Avokado, patlidžan i kruške utiču na zdravlje i funkciju maternice – a upravo na nju i liče! Ako žena pojede jedan avokado sedmično, hormoni će joj biti uravnoteženi i sprečava se rak materice i jajnika. Naime, avokado je dobar izvor folne kiseline za koju je utvrđeno da smanjuje rizik od cervikalne displazije, što je predmaligno stanje. Takođe, rad materice i njenog grlića poboljšava i konzumiranje kruške i patlidžana. A najzanimljivije je to što je potrebno tačno 9 meseci da avokado od cveta postane zreo plod!avokado-materica

Slatki krompir – pankreas
Batat (Slatki krompir) liči na pankreas i uravnotežuje šećer u krvi.

pankreas

Grejpfrut – Dojke
Narandže, grejpfrut i ostali agrumi liče ženskim dojkama i pomažu kretanju limfe kroz dojke i tako spriječavaju rak. Grejpfrut sadrži sastojke koji se nazivaju limonoidi, koji mogu da spreče razvoj raka dojke kod žena. Tačnije, svi citrusi su delotvorni za ovaj deo tela.dojka

Đumbir – Želudac
Đumbir liči na želudac, poznato je da ublažava želudačne tegobe i nadutost. Sadrži posebne enzime koji su odgovorni za katalizu proteina u hrani i na takav način pomažu probavi i sprečavaju grčeve, nastanak čira, oštećenja sluznice želuca, koristi se za lečenje želudačnih bolesti poput dispepsije, kolika i dijareje.dumbir-varenje

Crni luk – Crvena krvna zrnca
Luk je sličan ljudskim ćelijama i krvnim zrncima. On pomaže uklanjanju otrova iz njih. Od njega plačemo, a suze ispiraju i čiste spoljašnji deo oka. Beli luk ima slična svojstva, uklanja otrove i opasne slobodne radikale iz našeg tela.crni-luk

Pasulj – Bubrezi
Pasulj zapravo leči i pomaže funkciju bubrega, a izgleda upravo kao bubreg.

pasulj-bubrezi

Smokve – spermatozoidi
Smokve su pune semenki, pa zato povećavaju pokretljivost i broj spermatozoida i tako sprečavaju sterilitet kod muškaraca.smokve-spermatozoidi

Preuzeto sa: www.centarzadetoksikaciju.com

ŠEST NAJBOLJIH NAČINA DA VAM PRORADE CREVA

bowel

Evo nekoliko načina da stimulišete creva. Ljudi uvek zaboravljaju na jednostavne stvari koje su naši preci znali. Pacijente obično nagovaramo da potope suve šljive u vodu. Možete ih potopiti u vodu, staviti ih u blender, dodati sok od jabuke, i za neke ljude, to je sasvim dovoljno. Međutim, većini pacijenata je potrebno nešto što će pokrenuti motor, nešto što će učiniti da creva efikasno rade. Ali, postoji šest prirodnih načina da vaša creva prorade. Nastavi čitati ŠEST NAJBOLJIH NAČINA DA VAM PRORADE CREVA

10 saveta za vitak stas

deset-saveta-za-vitak-stas

Fokusirajte se na svoje navike umesto na konkretnu dijetu. Oslobađanje od jedne loše životne navike, imaće veći efekat nego desetak kratkotrajnih, teško izdržljivih dijeta.  Gubitak težine nikada ne bi trebalo da bude vaš jedini cilj. Pokušajte da svoju energiju usmerite ka zdravom načinu života i to će, na kraju, verovatno doprineti i postepenom smanjenju kilograma. Nastavi čitati 10 saveta za vitak stas

Čemu služi gladovanje?

gladovanje

Mnogi ljudi se plaše gladovanja, jer su nas odmalena učili da moramo da jedemo da bismo bili zdravi. Istina je, u stvari, drugačija. Gladovanjem, koje se sprovodi pod nadzorom stručnjaka, mogu se izlečiti i veoma teške bolesti. Važno je samo kako se čovek priprema i kojim tempom prelazi sa gladovanja na normalnu ishranu. Objasnio: Georgije Nazarov, naturolog Nastavi čitati Čemu služi gladovanje?

Napravite sami preparate za sunčanje

preparati-za-suncanje

Na rafovima prodavnica u ovo doba godine pronaći ćete veliki broj različitih preparata za sunčanje koji variraju u ceni kao i u kvalitetu. Američki naučnik Neka Leiba, koji se bavi istraživanjem preparata za sunčanje za nepristrasnu i neprofitnu organizaciju Environmental working group (EWG), zaključio je da od četiri preparata za sunčanje samo jedan zadovoljava kriterijume kvaliteta i sigurnosti upotrebe.
Američki centar za kontrolu bolesti – CDC objavio je da je 97% Amerikanaca, preko komercijalnih i sveprisutnih krema za zaštitu od sunca, kontaminirano oksibenzonom koji sadrže, a koji je povezan s alergijama, hormonalnim poremećajima i ćelijskim oštećenjima. Nastavi čitati Napravite sami preparate za sunčanje