Čuvajte se “proricanja” budućnosti

proricanje-buducnosti

Mi ljudi uopšte nismo uspešni u predviđanju budućnosti – pa zašto se onda toliko uporno trudimo?

Negativne posledice “proricanja sudbine”

  • mentalitet propasti i zle sreće
  • pesimističan pogled na svet
  • negativna samoispunjavajuća proročanstva
  • anksioznost, preterana briga i/ili napadi panike
  • suicidalne težnje
  • preuranjeni zaključci
  • napeti odnosi sa drugim ljudima
  • sklonost opsesivno-kompulsivnom ponašanju
  • utiranje puta za rezonovanje “cilj opravdava sredstva”
  • suproti se altruističkom načinu razmišljanja
  • doprinosi zavisničkom ponašanju
  • finansijski gubici
  • propali poslovi
  • razvod
  • bolest

Kad sasvim proizvoljno predviđate kobne ishode čak i tada kada stvarnost i dokazi koje imate na raspolaganju uopšte ne podupiru takvo vaše katastrofično razmišljanje, sebi stvarate nepotreban strah i anksioznost. Osoba koja redovno razmišlja o mogućnosti ostvarenja najgoreg scenarija može mentalno da razvije detaljne prizore katastrofe, koji iz sata u sat postaju sve gori, dok sve više upada u zabrinuto iščekivanje. Stalno ponavljanje stresnih “filmova” u umu može da proizvede utučenost, potištenost i potpuno odsustvo nade.

Možda ste već čuli priču o “Malom piletu”, čuvenoj ptičici koja je, zato što joj je nešto palo na glavu, pretpostavljala da to nebo pada na nju i da je došao smak sveta. Vrsta razmišljanja koja u svemu lošem vidi smak sveta je laka zamka u koju se može upasti i koja prouzrokuje mnogo suza zbog događaja koji se nikada ne ostvaruju. U svom klasičnom delu o Juliju Cezaru Šekspir je zapisao da “kukavice umiru mnogo puta pre svoje stvarne smrti”. Isto se može reći i o onima koji zamišljaju najgore moguće ishode okolnosti u kojima se nalaze.

Misli “kobnog ishoda”

  • “Ovaj projekat će se užasno završiti!”
  • “Život mi je upropašćen!”
  • “Karijera mi je završena!”
  • “Nikada se neću oporaviti!”
  • “Nikada neću naći nekoga ko će me voleti.”

Preludijum ka panici

Ljudi koji gaje razmišljanja o “kobnim ishodima” u stanju su da preokrenu svoju početnu zabrinutost u potpuno razvijene panične napade. Osoba sklona paničnim napadima može da uoči mali fizički osećaj i unapred “odredi” kako će to strašno završiti iako zapravo ne zna šta stvarno prouzrokuje neki simptom. Na primer, ona će možda primetiti vrlo malu promenu brzine otkucaja svog srca, govoreći sebi da nešto nije u redu, a onda brzo uleteti u strahom izazvan razgovor sa samom sobom sve dok joj razmišljanje ne postane potpuno iracionalno. U stvarnosti kratkotrajne nepravilnosti u srčanom ritmu mogu da se dogode zbog brojnih razloga koji nisu opasni po život. Negativan trend razmišljanja često pogoršava ovakve fizičke simptome, vodeći ka potpuno razvijenom paničnom napadu. Neki simptomi paničnog napada su:

Simptomi paničnih napada

  • iznenadna, preplavljujuća anksioznost
  • brzi otkucaji srca
  • vrtoglavica
  • kratak dah
  • osećaj žmaraca i peckanja
  • talasi toplote
  • jeza
  • ponižavajući napad straha

Protivotrov za katastrofiziranje

Ako uhvatite sebe kako “proričete sudbinu” ili imate katastrofične misli, važno je da zastanete i upitate se: “Šta je stvarno najgora pojedinost koja može da se desi?” Važno je da prepoznate da kad brinete o budućim događajima, u stvari postoje samo dva moguća ishoda:

  1. Pojedinosti kojih se plašimo se ne ostvaruju, pri čemu je nepotrebna briga izazvala patnju zbog nečega što se nije ni desilo.

ili:

  1. Najgori scenario se obistinjuje, pri čemu vam je nepotrebna briga više puta prouzrokovala katastrofalni doživljaj u umu, umesto samo jednom.

 

Ako uhvatite sebe kako zamišljate najgore pojedinosti u vezi sa nekom situacijom koja bi zapravo trebalo da vam bude sporedna, korisno je to uporediti sa skalom fizičkih povreda ispod.

Skala fizičkih povreda

100 – smrt

90 – paraliza od pojasa nadole

80 – odsečena dominantna ruka

70 – odsečena ruka

60 – odsečena dva prsta

50 – slomljena tri uda

40 – slomljena dominantna ruka

30 – slomljen nos

20 – posekotina koja zahteva kopče

10 – modrica

0 – ništa

Značaj dubokih posekotina koje zahtevaju hirurško ušivanje ili čak slomljenog nosa u potpunosti bledi u poređenju sa stavkama pri vrhu skale. Ključ je u stavljanju svega toga u perspektivu prilikom sagledavanja stvarnosti.

U naručitoj ste opasnosti od katastrofičnog razmišljanja kad ste pod nekom prinudom. Svako ima različite pragove tolerancije stresa i anksioznosti, ali kad je hemija mozga izmenjena značajnim nivoom opterećenja čula, posledica može biti potpuno zaobilaženje onoga što nam saopštavaju čula. Tokom teških vremena u vašem životu, čak je značajnije izbegavati kobne misli, zato što će povećani stres sprečiti vašu sposobnost da se dobro suočite sa krizom. Ne samo da ćete morati da se suočite sa brigama koje proističu od određenih okolnosti, već ćete morati da se suočite i sa sopstvenim mozgom koji je zagušen biohemijskim jedinjenjima stvorenim negativnim mislima. Vaša spremnost da prevladate životne tegobe je veća kad učite da svoje iracionalne misli prevladate čistom logikom, gušeći svaku težnju ka predviđanju nesreće.

Strategije za uspeh

Dok radite na tome da prevladate pogrešno ponašanje “proricanjem sudbine”, podsetite se s vremena na vreme da uopšte ne znate šta će se dogoditi. S obzirom da ne možete da predvidite budućnost, istina je da će život po određenim životnim načelima (ili njihovo odbacivanje) povećati verovatnoću predviđanja kraja.

Možda ćete otkriti da se brinete oko mnogih pojedinosti koje se nikada neće dogoditi. Ako je tako, prepoznajte te svoje “predstave u umu” kao misli “proricanja sudbine”. A zatim, kad ste u iskušenju da započnete novu seriju briga, podsetite se ishoda svojih prethodnih briga. Većina ljudi koji previše brinu nisu uspeli da nauče dragocene lekcije iz svojih ranijih iskustava. Na primer, ako očekujemo nešto loše, a to se ne desi, mi odahnemo sa olakšanjem i nastavimo dalje. Međutim, sledeći put kad se javi mogućnost nevolje, mi zaboravljamo kako je izgledalo prethodno “spasenje” i ponovo počinjemo da brinemo. Kad se nevolja ne desi ni drugi put, još jednom osećamo olakšanje i ispočetka ponavljamo trend zaboravljanja dobrih ishoda.

Ako smatrate da imate težnju da predviđate neverovatne ishode, bilo dobre ili loše, pokušajte da vodite evidenciju koliko puta ste bili u pravu – ili ste pogrešili – u vezi sa budućnošću. Kad uhvatite sebe u mislima kojima “proričete sudbinu”, radite na tome da iznova “viklujete” (kao kod elektromotora – prim. prev) razmišljanje.

Primer “viklovanja” misli

Misli “proricanja sudbine”:

“Oh ne, neko mi kuca na vrata u pet sati ujutru! Zašto bi me neko budio u ovo doba? Sigurno se desilo nešto užasno. Možda je to policija koja hoće da mi saopšti da je neko umro. Ne mogu to da podnesem! Možda će otići ako ih ignorišem. Počinjem da se osećam loše.”

Tačnije razmišljanje:

Izgleda mi čudno što neko kuca na vrata ovako rano ujutru. Možda neko od komšija ima neki problem i potrebna mu je moja pomoć. Ili mi je možda konj izašao iz štale. Možda je to moj verenik koji hoće da me pozove da zajedno posmatramo izlazak sunca. Šta god da je, podneću. Bolje da odmah proverim ko je!”

Kad se jave opsesivne misli, odvratite svoju pažnju od njih radeći neki posao (kao što je pranje sudova), slušajte muziku, izađite napolje da trčite itd. Tokom vremena će se te misli, ako ne reagujete na njih, prorediti i imaćete veću kontrolu nad njima.

Merite svoju prognozu nasuprot realnoj verovatnoći dešavanja, uzimajući u obzir logičke činioce koji utiču na tu situaciju. Podsetite se da ne postoji takva pojedinost kao što je “magična briga”. Ponekad rizik ne bude primetno zamenjen razmišljanjima ili nekim aktivnostima koje će nas osloboditi stresa. Zapišite neke istinite misli kojima ćete zameniti opsesivne misli, a zatim sebi dozvolite samo emocionalne reakcije ili ponašanja koja potpuno odgovaraju stvarnosti.

Hemijske procese u mozgu možete poboljšati i pomoću ishrane, vežbanja i svetlosne terapije (videti naredna poglavlja koja objašnjavaju kako se to radi).

Moguće je iskoreniti “proricanje sudbine”, zamišljanje najgoreg, kao i misli slepog optimizma iz sopstvenog života sagledavajući svaku situaciju iz racionalne perspektive, pažljivo preispitujući mogućnost ostvarenja bilo kojih dramatičnih događaja. Uradite tako i velika je verovatnoća da ćete uživati u predvidivim rezultatima povećanog osećanja sreće, sniženih nivoa stresa i poboljšanih društvenih veza.

Preuzeto iz knjige „Izgubljena umetnost razmišljanja“, dr Nila Nidlija

Komentariši