Divizma

divizma. (3)Divizma (latinski naziv: Verbascum thapsus) nalikuje na divovsku svecu, obavijenu zlacanim cvetovima, sto se kocoperi uz puteve i na osuncanim padinama. Divizma visinom nadmasuje i coveka, a leti pruza lep prizor kada na nju slecu ptice opijene svetloscu.

Divizmu jos nazivaju vučji rep, čičina trava, svećnik… Vec svojom velicinom predstavlja izuzetnu botanicku pojavu, a ona zaista i ima vredne osobine. Jos nekada davno, grcki lekari od Hipokrata do Dioskurida, otkrili su izvanredna lekovita svojstva divizme.

Cvetovi divizme predstavljaju gotovo cudotvorno sredstvo protiv svih vrsta nadrazaja disajnih puteva. Oni su sastavni deo cuvenih “sedam plucnih cvetova“, zajedno sa crnim i belim slezom, podbelom, bokvicom, sumskom ljubicom i makom. Stoga se divizma najcesce upotrebljava protiv prehlada, gripa, suvog kaslja, bronhitisa, upale pluca, katara u plucima, angine

Zbog svojih ublazavajucih i antispazmaticnih svojstava preporucuje se i protiv astme, teskobe, nervoze, drhtavice, smetnji u srcanom ritmu, grceva u utrobi, bolova u zelucu i neuralgija.

Uvarak od cvetova divizme pospesuje izlucivanje mokrace i znoja. Priprema se tako sto se stavlja velika pregrst cvetova na 1l vode i prokuva nekoliko minuta. Namenjen je za spoljasnju upotrebu (oblozi, zavoji, ispiranje…).

U spoljasnjoj upotrebi moze se koristiti za lecenje reume, rana, cireva, lisajeva, hemoroida, opekotina. Zuti cvetovi divizme imaju moc da omeksavaju tkivo, pripremajuci ga tako za iscelenje.

Prasak od osusenih cvetova i listova ove biljke takodje pospesuje ozdravljenje od raznih koznih bolesti. Ako se udahne kroz nozdrve, olaksava disanje u slucaju prehlade i gripa.

Od divizme se pravi i ulje koje ima blagotvorno dejstvo kod kostobolje i reume. Ulje od divizme priprema se od pola flase sitno naseckanih cvetova i listova, koji se do vrha flase preliju hladno cedjenim maslinovim uljem. Zatvorena flasa drzi se na suncu 40 dana, a posle toga procedi.

Cvetovi divizme mogu se brati kroz duzi vremenski period, jer se na visokoj stabljici postepeno otvaraju, jedan nakon drugog. Listovi se beru tek na jesen, inace su daleko manje delotvorni od cvetova.

Komentariši