Injekcije – Istinsko oružje za masovni genocid

“Jedna prosta istina može se koristiti kao temelj za jedno brdo laži i ako kopamo dovoljno duboko u tom brdu od laži i iskopamo tu istinu, pa je onda postavimo na vrh tog brda od laži; celo to brdo poče će da se rušiti pod teretom te jedine istine.  A za jednu građevinu od laži ne postoji ništa razornije od istine na kojoj je ta građevina sazdana, zato što udarni talasi koji nastanu objavom te istine odjekuju i odjekuju, neprestano se šireći kroz zemlju za generacije koje dolaze, budeći čak i one ljude koji nemaju želju za buđenjem da ne bi bili u stanju da vide istinu.”

(Delamar Duvaris, kao što je citiran u predgovoru knjige Behold the Pale Horse, Williama Coopera)
Prosta istina koja je poslužila kao temelj za jedno brdo laži koje je poznato pod imenom vakcinacija, bila je opažanje da sisari koji se oporave od neke infekcije mikroorganizmima, stiču jednu prirodnu otpornost na ponovne infekcije istim uzročnikom.

Kad god citotoksične T-ćelije [sićušne Pac-man ćelije koje razaraju i neutrališu viruse, bakterije i ćelije raka, predstavljajući tako ćelijski imunitet (ili celularni, prim. prev.); a one su takođe odgovorne i za odbacivanje transplantiranog tkiva] i B-ćelije [ćelije koje proizvode antitela koja predstavljaju humoralni imunitet (‘humoralni’ se odnosi na telesne tečnosti, prvenstveno na limfu i krvni serum)], budu aktivirane od strane raznih supstanci koje su strane telu i koje se nazivaju antigeni, neke od T i B ćelija sposobne su da zapamte te antigene, tako da kada se neka individua opet sretne s istim antigenom, njen imuni sistem se brzo aktivira i uništava ga. Taj proces je poznat kao prirodni imunitet.

Na osnovu te istine rodilo se jedno verovanje (nekim slučajem eng. riječ ‘beLIEf’ = verovati, sadrži u sebi reč LIE = laž, što je i u praksi često usko povezano, prim. prev.) da ukoliko se jedan strani antigen ubrizga u neku individuu, ta individua će onda postati otporna na buduće infekcije tim antigenom. Tom verovanju nadeveno je ime “vakcinacija”. Ono što zagovornici vakcinacije nisu uspeli da shvate je da sekretorni IgA (jedno antitelo koje je prvensveno zastupljeno u pljuvački i izlučevinama mukoze probavnog i disajnog sistema) predstavlja prvu borbenu liniju tj. jedan normalni početni odgovor organizma na sve patogene uzročnike koji su uneseni u organizam udisanjem vazduha ili gutanjem. IgA pomaže kod zaštite od virusnih infekcija, on aglutinira (zgrudvava) bakterije, neutrališe otrove koje luči mikrobi a takođe i oslabljuje sposobnost patogenih mikroorganizama da se vežu za površinu mukoze. Ono što ovde treba shvatiti je to da zaobilaženje ovog mukoznog vida odbrambenog sistema (“prve linije odbrane”) uz pomoć jednog direktnog ubrizgavanja organizama u telo, – vodi do rušenja samog odbrambenog sistema tela, prilikom čega se IgA pretvara u IgE, dok se B-ćelije hiper-aktiviraju te počinju da proizvode patološke količine ‘samo-napadajućih’ antitela a to takođe dovodi i do suzbijanja delotvornosti citotoksičnih T-ćelija (kao što ćemo to videti malo kasnije).

Kao rezultat toga, patogeni virusi i bakterije ne mogu se eliminisati uz pomoć imunog sistema, te ostaju u telu gde onda prouzrokuju hronične bolesti, pa tako i rastu dalje i/ili tamo mutiraju kako se individua izlaže i mnogim drugim antigenima i toksinima iz svoje životne okoline. To se posebno odnosi na one patogene koji spadaju u grupu “tiho adaptiranih” (“stealth adapted”). Ovi se formiraju kad se virusi iz vakcina kombinuju ili ukrštaju s virusima iz tkiva koja su korištena za njihovo nasađivanje (kultivisanje), ili kad bakterije ostanu bez svojih ćelijskih membrana nakon što čovek koristi antibiotike i transformišu se u “L forme”, kojima nedostaju neki od kritičnih antigena koje normalno prepoznaje ćelijski (celularni) imuni sistem. Jedan od primera su i “tiho adaptirani” (mutirani) citomegalovirusi (cytomegaloviruses) koji su potekli iz bubrežnih ćelija afričkih zelenih majmuna (simijanski majmuni) kada su one bile korištene za kultivaciju polio virusa korištenog za proizvodnju živih vakcina polio virusa. Tako, te vakcine nisu bile ubrizgavane u ljude samo sa polio virusom, nego takođe i sa citomegalovirusom.

Mehanizam na kojeg je imuni sistem narušen može se najbolje shvatiti kad se razume to da ova dva pola imunog sistema (celularni i humoralni mehanizmi) imaju jednu recipročnu vezu na taj način što kad se aktivnost jednog pola poveća, aktivnost drugog pola se mora smanjiti. Tako, kad je jedan od njih stimulisan, drugi je inhibiran. S obzirom da vakcine aktiviraju B-ćelije na lučenje antitela, citotoksične T-ćelije (“ćelije ubice”) se istovremeno smiruju. U stvari, generalizovana vakcinija (osip nakon vakcinacije protiv velikih boginja) javlja se kod prisustva povećanog titra cirkulirajućih antitela protiv virusa udruženih sa zagušenim citotoksičnim T-ćelijama, što dovodi do širenja lezija po celom telu. To prigušivanje ćelijama-posredovanog imunskog odgovora tako predstavlja jedan ključni faktor u razvoju raka i po život opasnih infekcija. U stvari, “preventiva” neke bolesti preko vakcinacije u stvarnosti predstavlja nesposobnost izbacivanja organizama zbog ometanja ćelijama-posredovanog imunskog odgovora. Tako, umesto da se bolest spreči, u stvari se sprečava njeno razrešavanje. Ti organizmi nastavljaju da cirkulišu kroz telo adaptirajući se  u neprijateljskoj sredini uz pomoć transformacije u druge organizme u zavisnosti od kiselosti, toksičnosti i drugih promena u unutrašnjim telesnim prostorima, kao što je to davno demonstrirao u svojim radovima profesor Antoine Béchamp. On je to ustanovio još pre razvoja “teorije mikroorganizama” koji uzrokuju bolesti od strane Louis-a Pasteur-a. Pasteur-ova “terorija mikroorganizama” bila je jedan plagijaristički pokušaj preoblikovanja istine do koje je došao  Béchamp kako bi se ona uklopila s Pasterovim “orginalnim” pretpostavkama; ili – verovanjem da se bakterije nalaze u našoj okolini iz razloga da bi nas “napadale”,  te tako i uzrokovale bolesti. Odatle, tretman infekcija antibioticima kao i “preventiva” bolesti uz pomoć vakcina, predstavljaju samo izopačene pokušaje  kresanja grana neke bolesti, dok njen uzročni koren predstavlja jedna toksična unutrašnja sredina, udružena sa nedostatkom hranljivih materija. Međutim, s obzirom da je Pasterova teorija mikroorganizama bila pogodna za stvaranje profita od strane rastućih farmaceutskih kartela koji se bave samo kontrolom bolesti/simptoma, saznanja do kojih je došao profesor Béchamp nisu postala dostupna na medicinskim fakultetima.

Da stvar bude gora od samog potiskivanja celularnog imuniteta do kojeg dolazi prilikom ubrizgavanja vakcine, adjuvansi (supstance koje se dodaju vakcinama kako bi se pojačao odgovor od strane antitela) mogu sami po sebi da dovedu do ozbiljnih poremećaja. U adjuvanse spadaju uljne emulzije, mineralni sastojci (koji mogu da sadrže toksični metal aluminijum), bakterijski produkti, lipozomi (koji mogu da odlažu otpuštanje nekih supstanci) i skvalen. U sporedne efekte samih adjuvansa spada hiperaktivnost B-ćelija što vodi do patološkog nivoa  produkcije antitijela, kao i do alergičnih reakcija na same adjuvanse (što je primećeno kod tzv. Golfskog sindroma koji se javljao kod američkih vojnika kojima su bile ubrizgane vakcine koje su sadržavale adjuvans skvalen i antitela protiv njega su bila prisutna kod mnogih vojnika). Imajte na umu to da patološki podignuta hiperaktivnost produkcije antitijela koju izazivaju adjuvansi takodje rezultira odvlačenjem pažnje od drugih antigena s kojima se imuni sistem “prirodno” susreće i s kojima on takođe mora izaći na kraj kako bi se održavalo zdravlje organizma.

Autor ovog teksta je još davno shvatio da injekcije prouzrokuju transformaciju imunoglobulina A (IgA) u imunoglobulin B (IgB); međutim, zahvaljujući istraživaču Patricku Jordanu koji je pronašao jednu knjigu iz serije NATO Life Sciences, pod imenom Immunological Adjuvants and Vaccines, pokazalo se da aluminijum kojeg se stavlja u vakcine kao adjuvans, prouzrokuje produkciju imunoglobulina E (IgE)…antitela alergija i anafilaktičkog šoka. Ovo šokantno priznanje se nalazi na šestoj strani te knjige i tu se navodi da je aluminijum počeo biti korišten u vakcinama još pre 1926. godine; dakle pre nego što su zvanični autoriteti počeli da sprovode rigorozne kontrolne mere; a da li bi regulativni autoriteti danas dozvolili njegovo upotrebu, to ostaje pitanje.

Na strani 37. me NATO knjige, tvrdi se da naučna istraživanja pokazuju da “aluminijum stimuliše produkciju anafilaktičkih antitela (IgE) kod miševa”, i kako se čini da “štetne posledice aluminijuma na odgovor od strane IgE kod ljudi – nisu bile proučavane”. To je upravo kako se i navodi na uputstvu za upotrebu svih vakcina (uključujući i Gardasil koja navodno pruža zaštitu od raka grlića materice) – da “nisu sprovedena naučna istraživanja u vezi potencijalne kancerogenosti i geno-toksiciteta vakcine”. Međutim, ti eksperimenti se sprovode na deci svaki put kad im se injekcijom ubrizgaju uzročnici neke bolesti…a neverovatan porast pojave alergija, anafilaktičkih reakcija i raka, sam po sebi podrazumijeva da injekcije stoje iza svega toga. Zahvaljujući ovoj knjizi, sada imamo dokaze za to da su vakcine te koje su odgovorne za porast proizvodnje IgE, kao i za to da oni ludi naučnici veoma jasno znaju šta rade. Ako ovo nisu dokazi za jedno počinjavanje kriminala protiv čovečanstva, šta onda jeste?

Nadalje, sveukupna hiperaktivnost humoralnog (proizvodnja antitela) pola imunog sistema je prema mišljenju autora ovog teksta, glavni uzrok autoimunih bolesti; gde stvorena auto-antitela aktiviraju T-ćelije tako da dođe do napada na sebe; a obe vrste aktiviranih ćelija, dakle, B i T ćelije, takođe proizvode i citokine (koji još više pojačavaju upalu i reakciju odbrambenog sistema). Jedina stvar koja određuje koja će se autoimuna bolest razviti kod vas je to koja će tkiva u vašem telu biti napadnuta od strane auto-antitijela.

[MOLIMO DA IMATE NA UMU I TO DA JE OVAJ NALAZ SADA POTVRĐEN I OD STRANE DR. JEFFREY BROWNINGA, DIREKTORA, ZAVODA ZA IMUNOBIOLOGIJU, BIOGEN-IDEC, U NjEGOVOM NAUČNOM RADU POD IMENOM “B CELLS MOVE TO CENTRE STAGE: NOVEL OPPORTUNITIES FOR AUTOIMMUNE DISEASE TREATMENT”, OBJAVLjENOM U ČASOPISU NATURE REVIEWS DRUG DISCOVERY 5, 564-576 (JUL 2006).]

Iako je cilj Dr. Browning-ovog naučnog rada bio da samo stimuliše farmaceutske kartele na proizvodnju sredstava za modulaciju funkcije B-ćelija kod autoimunih bolesti; na osnovu ovog dokumenta se SAMO PO SEBI vidi to da ukoliko želimo da zaustavimo razvoj bolesti autoimuniteta, onda na prvom mestu moramo prestati sa ubrizgavanjem bolesti u ljude i životinje, jer je to upravo ono što izaziva poremećaj imunog sistema i tako dovodi do pojave autoimunih bolesti! Dr. Browningov članak obrađuje mnoge autoimune bolesti; u stvari, on dokazuje da čak “neuropsihijatrijski poremećaji” mogu nastati delovanjem auto-antitela na receptore N-methyl-D-aspartate (NMDA); što objašnjava razlog zašto pacijenti sa mentalnim poremećajima imaju dosta uspeha kod lečenja uz pomoć Hipokratovog protokola kojeg je razvila Dr. Carley s ciljem detoksifikacije virusa (i drugih toksina) iz vakcina!

Tako, vrsta autoimune bolesti od koje ćete oboleti je direktno zavisna od toga koje tkivo vašeg organizma je napadnuto od strane auto-antitela. Ukoliko je unutrašnji zid probavnog trakta (mukoza) napadnut od strane auto-antitela, onda ćete oboleti od ‘leaky gut’ sindroma (što vodi do alergije na hranu kad delomično probavljene čestice hrane dospiju u krvotok i tamo budu prepoznate kao atigeni koji su strani telu, pa se tako izazove reakcija antitela na te čestice hrane koja vremenom postaje sve jača kako čovek jede istu hranu čije delomično probavljene čestice nanovo dospevaju u krv). Kronova bolest (Crohn's disease) i colitis (upala debelog creva, prim. prev.) su takođe prouzrokovane napadom auto-antitela na mukozu probavnog trakta. Ukoliko su ćelije-ostrvca (koje proizvode insulin) pankreasa napadnute od strane auto-antitijela, onda će doći do pojave juvenilnog dijabetesa [insulin dependent (juvenile) diabetes, prim. prev.]. Ukoliko je mukoza respiratornog trakta napadnuta od strane auto-antitela, onda će doći do pojave “leaky lung” syndrom-a, gde isto kao i kod “leaky gut” syndrom-a, antigeni bivaju prepoznati kao strani telu. Nakon što se udahnu oni će proći kroz unutrašnju stenku respiratornog trakta što će izazvati stvaranje antitela protiv tih antigena (obično prašina, buđ, polen itd.). Kad se te supstance ponovo udahnu, IgE [patološki oblik imunoglobulina A (IgA) koji je nastao prilikom poremećaja imunog sistema inokulacijama/injekcijama uzročnika bolesti) počinje da se ponaša kao reagen i podražava mastocitne i bazofilne ćelije, što izaziva lučenje njihovog histamina i spororeagujućih granularnih supstanci što kod kontakta sa alergenom vodi do sužavanja bronhiola i pojave astme.

Taj proces je takođe odgovoran za nastanak nagle reakcije hipersenzitivnosti (preosetljivosti) koja je poznata kao anafilaksa a koja predstavlja potencijalni rizik kod svake vakcinacije, kako je to naglašeno i u priručniku  Physician's Desk Reference; isto kao i razni osipi na koži koji su poznati i kao koprivnjača. Ukoliko je struktura površine zglobova u zglobnim čašicama napadnuta auto-antitijelima, onda se razvija reumatoidni (ili juvenilni) artritis. Ukoliko je koža izložena na jednoj hroničnoj bazi, onda se može javiti  “leaky skin” syndrome, gde kontaktni antigeni koji normalno ne prolaze kroz kožu izazivaju alergije. Nadalje, zavisno od toga koji sloj kože je zahvaćen (epidermis ili dermis), mogu se razviti ekcemi, psorijaza i skleroderma. Ukoliko je tkivo bubrega napadnuto auto-antitelima, onda se može razviti jedan od mnogih tipova nefritisa, zavisno od toga koja vrsta tkiva bubrega je zahvaćena. Ukoliko u organizmu čoveka dođe do napada auto-antitela na tkivo tiroidne žlezde, onda će nastati Grejvova bolest (Grave's disease). Ukoliko se u čovekovom organizmu stvore auto-antitjela protiv tkiva grudne žljezde (koja ima veliki značaj u proizvodnji T-ćelija i njihovom regulisanju), onda će se pojaviti myasthenia gravis. Ukoliko dodje do razvoja auto-antitela protiv same DNA u jedrima ćelija, onda će se razviti generalizovani Lupus (odatle, auto-imuni potencijal DNA vakcina koje se razvijaju može se sasvim lepo videti; što je još gore, elementi iz DNA koje sadrže te vakcine mogu se ugraditi u vašu DNA, što onda može da dovede do genetskih promena koje mogu nadalje dovesti do izumiranja celog (vakcinisanog) života na zemlji, kao što ćemo o tome uskoro diskutovati.). I tako dalje, i tako dalje…

Mozak i kičmena moždina mogu takođe biti napadnuti od strane auto-antitela (što autor naziva ‘vakcinom induciranim encefalitisom), što nadalje može voditi do celog jednog niza neuroloških poremećaja. Najozbiljniji od njih su sindrom nagle smrti novorođenčadi [“sudden infant death syndrome” (SIDS), prim. prev.] i većina slučajeva “sindroma potresenih beba”  (“shaken baby syndrome”, prim. prev.). Ukoliko se komponente melinske ovojnice (koja prekriva nervna vlakna) ili sama nervna vlakna nađu izloženim napadu auto-antitela, onda će krajnji ishod biti određen samom lokacijom na kojoj je došlo do oštećenja. Takva neurološka stanja uključuju ali se istovremeno ne ograničavaju na sledeće poremećaje: poremećaj rada mozga, ADD/ADHD (poremećaj hiperaktivnosti i nedostatka pažnje), poremećaj kod učenja, mentalna retardacija, kriminalno ponašanje, spektar raznih razvojnih poremećaja (uključujući autizam), multipla skleroza, Parkinsonova bolest, Lou Gehrig's bolest, Guillen Barre sindrom, grčevi u mišićima, itd. itd. itd. [Napominjemo da su ovde ponekad uključeni i neki drugi faktori kao što su spirohete koje izazivaju bolest Lymes, aspartam (vještački šećer) i živa u slučajevima multiple skleroze; aspartam kod pojave grčeva; ili pesticidi u slučaju Parkinsonove bolesti). Tako, kod detoksikacije organizma u vezi sa tretmanom tih bolesti, i sve ove druge supstance se moraju odstraniti da bi došlo do potpunog ozdravljenja. Međutim, narušenost imunog sistema koja je prouzrokovana inekcijama vakcina predstavlja ključnu komponentu kod tih bolesnih stanja što se očituje nepravilnim radom imunog sistema; što je nadalje osnovni razlog zašto autistična deca često pate i od ‘leaky gut’ sindroma, ekcema itd. Bitno je napomenuti to da proizvodnja melina većim delom počinje tek nakon rođenja. Većina melina se stvara do 5-te godine starosti a njegovo stvaranje se obično završava negde pre 10-te godine starosti, sudeći prema uspehu lečenja autizma i drugih neuroloških VIB simptoma uz pomoć detoksikacije virusa nodozama, koji je postignut kod raznih starosnih grupa. Ponovno uspostavljanje pravilnog rada imunog sistema postizano je simultanim dozama kravljeg kolostruma. (Nakon 10-te godine starosti, sposobnost otklanjanja štete koja je nastala na melinskim ovojnicama i samim nervnim vlaknima dejstvovanjem auto-antitela, drastično je smanjena).

Ukratko rečeno, hiperaktivnost humoralne strane imunog sistema kod autoimunih bolesti je izazvana od strane adjuvansa koji su dodani u vakcine upravo iz tog razloga. Međutim, do oštećenja koja nastaju od samog autoimuniteta (tj. antitijela koja dejstvuju protiv sebe) dolazi na nekoliko načina, uključujući sledeće:

Antigeni koji se nalaze u samoj medijumskoj kulturi u kojoj se virusi odgajaju ne mogu se potpuno isfiltrirati i tako izdovojiti od organizama koji su nasađeni na toj kulturi. Odatle, bilo koja antitijela koja se formiraju protiv antigena od ćelija iz same nasadne kulture (npr. protiv bazične melinske belančevina iz pilećih embriona ili ćelija abortiranih ljudskih fetusa koje danas 13 vakcina sadrži u sebi) mogu stupiti u međusobne reakcije i pokrenuti jednu autoimunu reakciju protiv bazične belančevine koja se nalazi u melinskim ovojnicama vaših nerava. Ukoliko pogledate uputstvo za upotrebu koje se nalazi u Pfizer-ovoj vakcini protiv besnila, tamo ćete videti da je jasno naznačeno da “vakcine koje potiču od tkiva sadrže strane proteine zajedno sa antigenom (besnila) koji mogu da izazovu autoimune bolesti.” OVO VAŽI ZA SVE VAKCINE ALI JE OVO PRVI PUT DA VIDIM DA JE NEKI PROIZVOĐAČ VAKCINA TO I PRIZNAO.

Molekularna mimikrija, – proteini koji se nalaze u mikroorganizmima i organizmima sisara mogu biti veoma slični. (Na primer, virus vodenih ospica sadrži u sebi proteine koji su slični osnovnom proteinu melina; tako, antitela koja se proizvode protiv antigena virusa vodenih ospica kasnije mogu da izazovu napad auto-antitela na proteine iz melinske ovojnice, usled međusobnog reaktiviteta tih antitijela.).

Stvaranje imunih kompleksa ili jedinjenja do kojeg dolazi prilikom međusobnog povezivanja antitijela i antigena. Ta jedinjenja se onda mogu zaustaviti i nagomilati  u raznim tkivima, pogotovo u bubrezima, plućima, koži, zglobovima ili krvnim sudovima. Nakon što se zaustave oni mogu tamo izazvati upalne reakcije usljed kojih dolazi do oštećenja tkiva.

Namerno ubacivanje određenih antigena u vakcine s ciljem izazivanja stvaranja antitela koja će da napadaju određene hormone i ljudske rase. Prema hipotezi ovog autora, do epidemije vitiliga kod ljudi tamne kože (depigmentacija kože uzrokovana napadom auto-antitela na melanocite) dolazi usled namernog ubacivanja melanina u vakcine. Nadalje, eksperimenti koji su sprovedeni na Filipinima a verovatno i na drugim lokacijama, na ženama koje su bile u plodnom dobu gde je hormon HCG (human chorionic gonadotropin) bio stavljen u vakcine rezultirao je stvaranjem antitela protiv HCG hormona što je dovodilo do spontanih abortusa kod onih žena koje su bile gravidne. U NATO knjizi Immunological Adjuvants and Vaccines takođe se pominje u poglavlju pod naslovom “The Development and Preliminary Clinical Evaluation of an Antifertility vaccine” tvrdi se da su razvijene vakcine protiv plodnosti koje sadrže u sebi hormon HCG, dok zvanično služe kao sredstvo za preventivu difterije; i da će se one uskoro naći u “široj kliničkoj upotrebi”. Ta “radna grupa” (koja u sebe uključuje i mnoge agencije iz Svetske Zdravstvene Organizacije (World Health Organization) kako je to navedeno u tom poglavlju) “trenutno razvija i druge vakcine za ‘regulisanje’ plodnosti”. Da li razlog za ovaj rastući problem neplodnosti u ovoj zemlji može biti to da se ženama daju takve vakcine bez njihovog znanja i pristanka?

Još jedan od podmuklih (i očigledno genocidnih) proizvoda ovih anti-hipokrata su DNA vakcine koje se sada proizvode. Te vakcine sadrže u sebi plazmide što su u stvari zatvoreni prstenovi rekombinantne DNA koji prodiru u jedra ćelija gde im daju instrukciju da sintetišu inkodirane anti-genske proteine. Tako će orginalni genetski sklop jedne individue, biljke ili životinje biti promenjen i neprestano će proizvoditi antigene koji će zbunjivati imuni sistem. Te genetske promene će ostajati kako se odvijaju diobe ćelija i tako će biti prenosive na potomstvo. To je ISTINSKI “žig zvijeri” (u biblijskom smislu, prim. prev.), i to može da dovede do izumiranja i/ili modifikacije (uključujući i promene ponašanja) bilo koje grupe koja je tretirana time.

Pored ovog navedenog fenomena koji vodi do simultanog slabljenja funkcije celularnog imuniteta i hiperaktivnosti humoralnog imunog sistema, vakcine takođe sadrže i druge toksične supstance koje same po sebi mogu prouzrokovati i neke druge štetne posledice koje mogu da budu veoma ozbiljne. Naredni sastojci su već navedeni na CDC vebsajtu (Američki Centar za Kontrolu Bolesti, prim.prev.) na kojem je u uvodnom djelu objavljeno sledeće: “Mnoge stvari u današnjem svetu, uključujući hranu i lekove, sadrže hemikalije koje su im dodane s ciljem sprečavanja rasta bakterija i usporavanja njihovog kvarenja.” Prevod: vi ste već ionako otrovani, pa šta fali ako si dodate još malo otrova? Odgovor autora ovog teksta na to pitanje je da bilo koji imunotoksin može odigrati ulogu one slamke koja će slomiti kičmu imunog sistema neke individue i tako dovesti do pojave bolesti. To je ono gde je uloga genetike ključna; tj. u većini slučajeva vaši “geni” neće izazvati neku bolest, nego su vaši geni ti koji određuju jačinu vašeg imunog sistema  (odnosno, koliko napada vaš imuni sistem može da odbije, pre nego što ostvari onu kritičnu masu, nakon koje ćete se razboleti).

Neki od dodatnih sastojaka vakcina (koji su navedeni i na CDC vebsajtu) uključuju antibiotike, želatin aluminuma, formaldehid, natrijum glutamat (MSG), belančevine jaja i sulfite. Tako možete dobiti i antibiotike (na koje možete biti i alergični); aluminijum (koji kad je udružen sa mrtvim nervnim ćelijama koje su ubijene živom iz vakcina i dovodi do neurofibrilarnih poremećaja karakterističnih za Alchajmerovu bolest); formaldehid (toksična kancerogena supstanca koja se koristi za prezervaciju leševa); MSG (jak ekscitoksin koji, kao aspartam, može dovesti do epileptičkih napada, tumora na mozgu itd.); protein jaja (na kojeg se mogu razviti po život opasne anafilaktičke reakcije); i sulfite (još jedan toksin za kojeg nas savjetuju da ga ne konzumiramo mnogo oralnim putem, dok se on vacinama ubrizgava direktno u telo). Zar se ovde ne radi o sastojcima koji su karakteristični za pripravke iz veštičjeg kazana: hemikalije, organizmi i delovi životinja? Ono što NIJE pomenuto na CDC vebsajtu je činjenica da trenutno postoji 13 vakcina (a još više u pripremi) koje su kultivisane na tkivima abortiranih ljudskih fetusa. Na listi sa CDC vebsajta ćete primetiti da su na njoj zaboravili navesti ethyl-mercury (spoj žive) kojeg sadrži prezervans thimerosol i koji je jedini sastojak vakcina kojem su ‘mainstream’ mediji posvetili određenu pažnju (iako se veći dio toga što oni navode na tu temu takođe može svrstati u dezinformacije), nakon što je ekspolozija autizma kod djece u poslednjim generacijama postala očigledan dokaz za štetno dejstvo vakcina. Iako se naučnici koji rade za medicinsku mafiju trude iz petnih žila da nas uz pomoć manipulacije statistike i izvrtanja podataka uvjere da vakcine ne izazivaju autizam, hiljade roditelja su imale priliku sami da posmatraju kako se njihova deca kreću ka ambisu autizma, nakon što su primila vakcinu koja je predstavljala onu slamku koja je slomila kičmu njihovog imunog sistema. Bez obzira na to šta “ljudi u belim mantilima” rekli tim roditeljima, oni znaju istinu!

Živa (koja je takođe prisutna u plombama za zube) je jedan veoma toksičan teški metal za kojeg je dokazano da izaziva rak, a može biti apsorbovana preko probavnog trakta, kože i respiratornog trakta. Živa je 1000 puta otrovnija od olova, a po svojoj toksičnosti nalazi se odmah do uranijuma koji se smatra najotrovnijim metalom. Ukoliko deca prime sve vakcine koje im se preporučuju, onda će ona u prve dve godine svog života primiti nekoliko puta veću količinu žive od one koja je “dozvoljena” (kao da postoji takva stvar kao što je “dozvoljena” količina nekog otrova). Međutim, iako je nakon kongresne rasprave koju je podstakao kongresmen Dan Burton (čiji su unuci postali autistični nakon što su bili vakcinisani), FDA (Američki Zavod za Zaštitu Zdravlja, prim. prev.) zatražila (nije im naredila) od proizvođača vakcina da odstrane toksične teške metale iz svojih proizvoda, živa je još uvek prisutna u mnogim vakcinama.

Iako su opisani simptomi trovanja živom isti kao i oni koji su karakteristični za autizam, moramo napomenuti to da većina dece koja završe u paklu autizma, dospeu u njega nakon primanja MMR vakcine (trovalentna vakcina protiv zaušnjaka, vodenih ospica i rubele, prim. prev.). Ta MMR vakcina je jedna od nekoliko vakcina koje ne sadrže živu; u stvari, ta vakcina NIKAD nije ni sadržavala živu. Tako, ovde je samo po sebi evidentno da odstranjivanjem žive iz vakcina, one neće postati “bezbedne”. (To je upravo i razlog zašto je živa jedina stvar iz vakcina kojoj su mediji poklonili pažnju; jer nakon što ljudi čitanjem ovakvih materijala upoznaju mehanizam na kojeg vakcine narušavaju čovekov imuni sistem, shvatiće i to da NIJEDNA vakcina nije sigurna i efikasna; tada će doći i do jedne evolucije svesti, nakon koje će se srušiti cela ova građevina od laži, koja zagovara sigurnost i efikasnost vakcina.)

Dobra vest je da se te VIB (vakcinama inducirane bolesti) mogu lečiti uz pomoć prirodnih materija (pogotovo prirodnom medicinom) kako je to. Taj “hirurški zahvat” uz pomoć detoksifikacije ima potencijal da izliječi SVA gorenavedena stanja pod VIB-kišobranom ukoliko se sa detoksifikacijom krene na vreme; a to je ujedno i ona istina koja će biti položena na vrh onog brda od laži (da su vakcine sigurne i efikasne) što će nadalje dovesti do rušenja celog tog brda od laži. Tako će se ovaj vakcinama-induciran holokaust (gde umesto da se ljude stavi u koncentracioni logor, koncentracioni logor se stavlja u ljude) napokon okončati. Prema autorovom mišljenju, ovo povlačenje simptoma vakcinama induciranih bolesti (VIB), (pogotovo kod autizma) kod dece i povlačenje simptoma karakterističnih za Sindrom Golfskog rata (Gulf War Syndrome, prim. prev.) od kojeg boluju mnogi vojnici i što je posledica vakcinacije, zaustaviće ovaj pomor čovečanstva od strane vakcina, jer povlačenje simptoma tih bolesti nakon detoksifikacije od vakcina, sasvim jasno dokazuje da su vakcine bile te koje su prouzrokovale probleme.

Na žalost, mi se ne možemo više zavaravati da je ova epidemija VIBa samo posledica jedne obične “greške” koju su počinili neki dobronamijerni naučnici, koji su se nekim slučajem našli na stranputici. Narode, stvar je daleko gora od toga…mi ovde razgovaramo o IZDAJI i KRIMINALU PROTIV ČOVEČANSTVA, ŽIVOTINJSKOG, pa čak i BILjNOG SVETA (kojeg takođe genetski modificiraju kako bi i on proizvodio vakcine)!

 

Za dodatne informacije možete nas kontaktirati:
– E-mail: zdravljesjuga@gmail.com
– Tel. 064/07-44-328; 069/40-50-222

Komentariši