Kelj – povrće koje čisti organizam i pomaže kod raka

15267278960d6e9dc9bfcf4ab3f6ca09_L

Ako želite zdravlje, ne možete izbegavati zeleno lisnato povrće, a kelj je jedno od najhranljivijih. On je dobar izvor kalcijuma, magnezijuma, vitamina K, vitamina A, vitamina C, biljnih vlakana, gvožđa, folne kiseline, aminokiselina, antioksidanta flavonoida i luteina. Lako ga je pripremiti na raznovrsne i ukusne načine.

Pomaže zdravlje kostiju

Kelj sadrži mnogo bolje iskoristiv oblik kalcijuma nego mlečni proizvodi, a sadrži i veći procenat kalcijuma po kaloriji nego mleko. Kalcijum u kelju dolazi u kombinaciji sa magnezijum, koji je neophodan da bi se kalcijum iskoristio u organizmu.

A povrh toga, kelj je jedan od najboljih izvora vitamina K, a upravo je vitamin K ona katalitička supstanca u metabolizmu koja reguliše da li će unešeni kalcijum biti raspoređen u kosti, ili će ostati u krvotoku i nataložiti se na neko oštećeno mesto u krvnim sudovima. Zato, redovna konzumacija kelja, i uopšte zelenog lisnatog povrća, uz drastično smanjenu konzumaciju prerađenog šećera i mesa smatra se jednim od najefikasnijih načina sprečavanja osteoporoze.

Deluje protiv upalnih procesa

Zbog viška omega 6 masnih kiselina u ishrani dolazi do upalnih procesa, a naša ishrana je upravo takva da unosimo mnogo više omega 6 nego omega 3 kiselina (preko proizvoda biljnog porekla i rafinisanih biljnih ulja, kao što su suncokretovo, kukuruzno i šafranovo).
Sa druge strane, omega 3 masne kiseline deluju antiinflamatorno, ublažujući i sprečavajući upale. U samo 100 kalorija kelj sadrži 20-25% preporučenog dnevnog unosa omega 3 masnih kiselina.

Deluje preventivno protiv nekoliko vrsta raka

Istraživanja su pokazala da unosom kelja, ne samo da smanjujemo šanse za nastanak, nego pomažemo telu da se leči od 5 vrsta raka – uključujući rak bešike, dojke, debelog creva, jajnika i prostate. Preventivna svojstva kelja su povezana sa neobično velikim koncentracijama dve vrste antioksidanata, karotinoida i flavonoida. Od karotinoida, značajni su lutein i beta karotin, koji imaju antioksidativna svojstva i smanjuju rizik od razvoja katarakte, ateroskleroze i hronične opstruktivne bolesti pluća.

Kelj sadrži preko 45 flavonoida, od kojih su najznačajniji kempferol i kvercetin, takođe značajni preventivni faktori. Preventivnom dejstvu kelja doprinose glukozalinati, za koje je poznato da imaju preventivno dejstvo protiv nastanka malignih oboljenja. Kada se kelj pojede i svari, ti glukozalinati se u telu pretvaraju u supstance koje deluju antikancerogeno.

Pomaže detoksikaciju organizma

Kelj ima pouzdano utvrđenu ulogu u procesu detoksikacije tela. Pokazano je da izocijanai (ITC), koji u telu nastaju od glukozalinata iz kelja pomažu da se regulišu detoksikacijske aktivnosti u našim ćelijama. Oni ubrzavaju tu aktivnost, a posebno sumporna jedinjenja iz kelja pomažu izbacivanje toksina iz našeg organizma, jer je poznato da ta aktivnost zahtijeva prisustvo sumpora.

Dostupan uvek

Iako se kelj smatra zimskom biljkom, ima ga tokom cele godine. U zimu je slađi, ako uvene ili postane braon, malo je gorči. Kelj može da se jede i sirov ili može da se doda u mikser kada se pravi sok od povrća. Možete da ga iseckate sitno kao peršun i dodate salatama. Daće boju i specifičan ukus gotovo svakom jelu.

Komentariši