Početna Duhovnost SRPSKA NARODNA MUDROST

SRPSKA NARODNA MUDROST

52
0
SHARE

tradicionalne-izreke

• Bog je spor ali dostižan.

• Bog ne plaća svake subote.

• Bez Boga ni preko praga.

• Prav je put, krive ti noge.

• Od zeta sin, od vrbe klin ne biva.

• Skriven magarac, ali mu uši vire.

• Bolje saviti nego slomiti.

• Bolje nepravdu trpeti, nego činiti.

• Bog onda pomaže, kad niko ne može.

• Bolje obići šumu, nego na prečcu sresti vuka.

• Bolje iz daleka se voleti, nego iz bliza se mrzeti.

• Budala se ne traži svećom.

• Budala se ne seje, sama niče.

• Bolje poslednji među dobrim, nego prvi među zlim.

• Više može budala za sat zapitati, nego mudar za vek odgovoriti.

• Gore je smrti plašiti se, nego umirati.

• Danas u zlatu, sutra u blatu.

• Daje ložicom, a uzima mericom.

• Dobar espap i bez vašara prođe.

• Dobrom konju ne treba mamuza.

• Iskustvo je još jedna pamet.

• Blaga reč ne košta para.

• Žena i platno ne cene se prema sveći.

• Od tvrda oca rasipna deca.

• I rob je slobodan kad je zadovoljan.

• Nemirna savest je i tužilac i sudija u isto vreme.

• Ekser drži potkov, potkov konja, konj junaka, junak grad, a grad zemlju.

• Za neprijateljem, ako i misliš ne govori zlo.

• Učiniš li zlo, ne misli da će te zlo mimoići.

• Kad bi svi ljudi bili pametni, budale bi bile skupe.

• Kad ludog učiš, samo ga dražiš.

• Kad te stariji kara, ćuti i slušaj ako i nisi kriv.

• Ko brzo sudi, brzo se i kaje.

• Ciganin rekao: od svih zanata najbolja je prošnja.

• Ko pomiluje zlotvora, sveti se nevinom.

• Ko kriva žali, pravom greši.

• Ko mnogo govori, ili mnogo zna – ili mnogo laže.

• Ko mnogo seje, mnogo i žanje.

• Ko se ne brani od gnjida, braniće se od vašiju.

• Pred slepca se ne stavlja ogledalo.

• Ko odgoni mačke, vabi miše.

• Ko seje trnje, ne bere grožđe.

• Ko nema sreće u sebi, neće je naći u svetu.

• Ko jaku vatru duva, varnice mu u očima.

• Ko šta zagrize, teško ostavlja.

• Ko je gotov na smrt, nikad nije rob.

• Ko je junak? Ko nadvlada svoje strasti.

• Lasno je dati nekome ono što mu ne treba.

• Lepo je dati pre iskanja.

• Magarac – magarac i pod zlatnim sedlom.

• Mačija igračka – mišija smrt.

• Među slepcima ćorav je knez.

• Mudar što stariji mudriji, a lud što stariji luđi.

• Najbolji megdandžija prvi gine, najbolji plivač prvi potone.

• Nauka bez dela – čela što zuji, a ne daje meda.

• Ne ceni konja po sedlu, ni udavaču po mirazu.

• Kad klepetuše zaklepeću, zadeni sviralu za pojas.

• Ne zaboravljaju na smrt i ona tebe ne zaboravlja.

• Ne idi sa ludim; kad padnu, deru se; kad padneš, smeju se.

• Nema te pameti koju vino neće zaludeti.

• Ne sveti se zlotvoru no čekaj na Boga.

• Nepravedan dinar pojede deset dukata.

• Mantija neće od vuka načiniti jagnje.

• U našoj je vlasti kako ćemo živeti, a ne koliko.

• Vatra se ne gasi vetrom ni uvreda uvredom.

• Nigde nema toliko budžaka, koliko u srcu čovečijem.

• U mojoj je vlasti ne vređati, a ne nevređan biti.

• Nepravdu ne vole ni oni koji je čine.

• Nužda nauči i babu igrati.

• Pače ide za patkom.

• Oštar nož ljuto seče, a oštar jezik i gore.

• Poklon dušu gubi.

• Poklon i okatog zaslepi.

• Pomogneš li zlog u zlu, dobićeš ga za neprijatelja.

• Pop prvo sebe miroše.

• Pošten manje obeća nego što učini.

• Preko dubokog potoka prelazi poslednji.

• Primaš li poklone, prodaješ slobodu.

• Ma koliko bubnja, bubanj ostaje prazan.

• Rada bi baba sustići zeca.

• Strpljenje kao i dudovo lišće u svilu se pretvara.

• Rad je najbolja lutrija.

• Rano voće brzo trune.

• Strašljivac je rođen rob.

• Sa blagosti i milosti zavladaćeš svetom.

• Dobroj knjizi ljubimo i korice.

• Siromah je u svojoj kući tuđin, a bogat u tuđini kod kuće.

• Bogat se brani novcem, a siroma zubima.

• Hrabrom i sreća pomaže.

• Starci bolje na daleko vide.

• Slađa je i milosna reč nego nemilosna milostinja.

• Svet nije raj, ali nije ni pakao.

• Tvrdičluk je najveća siromaština.

• Teško konjima u rackim svatovima.

• U molitvi ne valja prosipati mnoge reči.

• Dobra volja polovi nevolju.

• Devet čivuta ne mogu prevariti jednog Irižanina ni devet Irižana jednog Šapčanina.

• Čega je srce puno, toga i jezik.

• Što više ljubavi vraćaš, više ćeš i primiti.

• Što ne ide od srca, ne ide ni k srcu.

• Što ne možeš platiti novcem, plati hvalom.

• Što srce traži, to i oči.

• Ćutanje vredi dva puta više od govora.

• Ispuni Božje zapovesti, da bi Bog ispunio tvoje molitve.

• O mirazu: Uzeh vraga sve zbog blaga, blago propade, a vrag ostade.

• Ševa i kukavica izleže se na jednom gnezdu, pa ševa uvek peva, a kukavica kuka.

KONj I MAGARAC

Neki gardijski konj video magarca kako nosi jednog bednog Ciganina, pa se podrugljivo nasmeja. Na to će mu reći magarac:

– Bolje da se setiš nego da se smeješ. Ja sam video mnoge konje kako ih jašu Cigani džambasi, ali nisam čuo ni za jednog pretka vašeg da je nosio Sina Božijeg na svojim leđima.

DRUGA PRIČA

Jedan moj prijatelj pričao mi: Kad sam stigao na službu u jedan grad, nađem se u društvu gde jedan čovek poče mi protivurečiti i popreko me pogledati. Ja se strašno naljutim i potom počnem rđavo govoriti o tom čoveku.

No, svi građani bili su začuđeni šta ja govorim i hvalili su onog čoveka kao najboljeg građanina. Ja se trgnem, a potom, zaista uverim se, da je onaj bio izvanredno dobar čovek. Ne treba, dakle, suditi i osuđivati, no strpljivo čekati i ispitivati.