Početna Bolesti ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA (Prvi deo)

ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA (Prvi deo)

52
0
SHARE

Apoptosis1

Savremena medicina, ne samo da zna tačno kako nastaje rak, već zna i da ga veoma efikasno eliminiše i to bez ubijanja zdravih ćelija, bez slabljenja imunog sistema i bez odsecanja delova tela.

Ali, surova je istina da se već decenijama, najviše u SAD, proganjaju i šikaniraju svi istraživači i lekari koji su uspeli da naprave lekovitu formulu protiv raka. O tome se , naravno, u vodećim medijima ne piše. Tek sa Internetom dobili smo neke informacije o njihovoj borbi i stradanju, o perfidnoj represiji i smicalicama koje im podmeće američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) kako bi sprečila da njihovi medikamenti stignu do obolelih. Ernst. T. Krebs, Rojal Rajf, Džozef Gold, Džejms Šeridan, Matijas Rat … samo su neka imena koja nisu ušla u istoriju medicine.

Možda “nema dokaza” da alternativna medicina leči, ali ima mnogo dokaza da konvencionalna sakati i ubija. Neka zato svako razmišlja svojom glavom pošto pročita šta se sve o raku danas zna.

 Tumor je simptom raka i on uopšteno govoreći ne ugrožava život pacijenta (osim u slučajevima kad se nalazi na mestu gde ugrožava vitalne funkcije). Ono što predstavlja opasnost je širenje raka (metastaza). Širenje raka može zaustaviti samo imuni sistem organizma.Primenom hemoterapije i zračenja slabi se imuni sistem. Ovaj stav izneo je još sedamdesetih godina prošlog veka Dr Filip Binzel.

U svojoj knjizi “Skrivena istina o raku”, doktor Keiči Morišita kaže sledeće: “Ako krv proizvede mnogo kiselije stanje, onda viškovi te kiselosti moraju negde u organizmu da se odlože.  Ako se ovaj nezdrav proces nastavlja godinama, ovi delovi tela (deponije kiseline) postaju previše kiseli i njihove ćelije počinju da umiru. Druge ćelije u pogođenom područiju mogu preživeti, ali postaju nenormalne. Njih nazivamo malignim.  One ne odgovaraju na moždane komande. Takve ćelije se umnožavaju bez kontrole i to stanje se naziva kancer”.
“Moderna medicina u SAD tretira ove ćelije kao da su bakterije ili virusi. Oni koriste hemoterapiju, zračenje i hirurgiju da bi lečili kancer. Ali ni jedan od tih tretmana neće pomoći ako kisela sredina ostaje”, zaključuje doktor Morišita.
Do istog ili sličnog  zaključka je došlo mnogo istraživača, često u isto vreme, a na različitim mestima, potpuno nezavisno jedan od drugog. I to je logično, jer se sa napretkom biohemije dolazilo do novih saznanja o funkcionisanju ćelije.
Rak je elektro-biohemijski poremećaj koji nastaje na nivou ćelije i sve alternativne terapije usmerene su ka tom cilju – uspostavljanju pravilnog elektro-hemijskog  procesa, ne samo u kanceroznoj ćeliji, već i u čitavom organizmu. Samo tako može se sprečiti recidiv i eventualna metastaza (širenje raka).

ZAŠTO NASTAJE KANCER?

Život je posledica složenog elektro-bio-hemijskog procesa koji se odigrava u čitavom organizmu i svakoj ćeliji. Ovaj proces je na ćelijskom nivou tačno programiran za svaku ćeliju. Sve ćelije u organizmu zato moraju biti solidarne i precizno odrađivati ono što im je biološkim programom naloženo. Po tom programu ćelije se stalno dele i umiru. Na njihovo mesto dolaze nove ćelije.
Recimo, nakon loma kosti specijalne ćelije (nalik trofoblastnima) se pretvaraju u koštane ćelije, umnožavaju se kako bi popunile sva oštećenja na mestu preloma i kada posao završe- prestaju sa umnožavanjem i umiru. Ukoliko ove ćelije ispadnu iz programa, one ne prime poruku da je posao završen i nastvljaju da se umnožavaju. Takve ćeilje se zatvaraju za sve poruke i ne primaju instrukcije koje se elektro-biohemijski prenose kroz čitav organizam – da treba da umru.

Odstupanje od programa stvara “neposlušnu” ćeliju koja svojim nekontrolisanim ponašanjem može da napravi haos u čitavom organizmu i da ga tako poremeti, da sam organizam na kraju umre. To su kancerozne ćelije koje se ponašaju nesolidarno, razmnožavaju se nepotrebno i prekomerno, otimaju hranu drugim ćelijama i odbijaju da izumru u skladu sa programom-što se naziva apoptoza. Ljudi oboleli od raka zapravo umiru od neuhranjenosti.

Razlozi za nastanak ove neposlušnosti su poremećaji u složenom elektro-biohemijskom procesu, odnosno narušavanje neophodnog metaboličkog balansa. Dakle, kancer je poremećaj metabolizma.

Do ovog poremećaja dolazi usled delovanja radioaktivnih čestica i toksičnih supstanci u vazduhu i hrani koje ćelija ne prepoznaje kao opasne, a unese ih u sebe.

Izlaganje Suncu ne remeti metabolizam – to je valjda svakom jasno. Bez Sunca nema života, pa priče o štetnosti Sunca predstavljaju laž  onih koji toksičnim hemikalijama zarad svog profita zagađuju životnu sredinu i industrijsku hranu. A jedan u lancu takvih zagađivača je hemijsko-farmaceutsko-naftni korporativni biznis. Drugi je profitabilna industrija hrane i treći je vojni kompleks. Četvrti problem je ispošćeno i zatrovano zemljište.

„Ne održavamo se u životu od hrane koju jedemo, već od energije koju sa hranom unosimo”, rečenica je poznatog biohemičara i agronoma dr Kerija Remsa (1903-1985).  Ako u hrani koju konzumiramo nema dovoljno energije i neke ćelije u njemu će ostati bez energije. Kada se ćelije u organizmu ne napajaju adekvatnom energijom one lošije funkcionišu. Kao kada aparat koji je predviđen da radi na jednom elektrčnom naponu, uključite na manji. Neke masne kiseline ne daju adekvatnu energiju ćeliji, ma koliko je sa hranom uzimali. Energija iz njih umesto da završi u ćeliji ostaje neiskorišćena, a masti se talože na zidovima krvnih sudova. Medicina to naziva arterioskleroza.

Da li u hrani ima energije ili nema zavisi od zemljišta na kome rastu biljke koje jedemo. Pisali smo o tome kako jeveštačko đubrivo najobičnija prevara i da ono ne sadrži neophodne minerale koji su provodnici električne energije. Bez minerala nema života, jer ga nema bez električne energije. Sve u svemiru stvoreno je iz električne energije.Čovek je deo tog električnog univerzuma.

“Đubrivo (podloga) je sve, klica je ništa”, izjavio je i čuveni Luj Paster na samrtničkoj postelji. Ovo se odnosilo na njegovo stalno suprotsavljanje teoriji biohemičara Antoana Bešama koji je tvrdio da klice u organizmu nisu uzrok bolesti već posledica biohemijskog poremećaja, odnosno kiselosti sredine u kojoj se one nalaze. Bešam je pod mikroskopom video u krvi bele tačkice i nazvao ih protitima. To su najmanje proteinske tvorevine, najmanje žive jedinice. Protiti se u manje ili više kiseloj sredini formiraju kao virusi, bakterije ili gljivice sa ciljem da očiste kiselu sredinu. Biologija , međutim, zahvaljujući uticaju Pastera, ovo već decenijama ignoriše. Diskreditacija Bešama i odbacivanje njegove teorije je tema za poseban tekst.

Klice u organizmu moraju da postoje normalno, ali one zbog bolesti (poremećaja) menjaju oblik. One su pleomorfne.

Protiti su sićušne tačkice i vidljivi su na svakom mikroskopu kada se krv analizira na crnoj podlozi. Kružići su crvena krvna zrnca. Ove tačkice biolozi već decenijama uporno ignorišu.

Da virus raka postoji i da se pojavljuje bar u četiri oblika, otkrio je prvi još Rojal Rejmond Rajf, a kasnije to potvrdila dr Virdžinija Livingston. Dakle, Paster je priznao da nije bio u pravu kada je tvrdio da su klice (bacili) izazivači bolesti i da oni ulaze spolja u organizam. One su posledica bolesti.Vakcinacija je opasna besmislica, to je danas mnogima jasno. Ona je samo biznis i velika prevara.

Tako je doktor Rems postavio svoju “biološku teoriju jonizacije”. On je otkrio da sve promenjive vrednosti u ljudskom “djubrivu” mogu biti određene za jednu osobu iz analize urina i pljuvačke. Njegov test je sadržavao 7 parametara u optimalnim vrednostima koje navodimo. Šećer po Brix skali (1.5) urin (pH 6.4), pljuvačka (6.4), provodljivost (7), ostaci uginulih ćelija (1) nitrat-nitrogen (3), amonijak-nitrogen (3).

Po Remsovoj teoriji biološke jonizacije sva energija koju koristi bilo koji organizam odnosno ćelija je proizvedena delovanjem između  anjona i katjona.
Anjon (kao OH-) može dati energiju kada to stvara otpor sa jednim katjonom, kao H+. Količina OH- anjona i H+ katjona u soluciji određuju kiselost solucije i tako pH.

Kako je Enderlajn pokazao “naše telo savršeno funkcioniše u harmoniji sa svim protitima u njemu kada je pH 7.4 što je blizu neutralne solucije”.

Savršeni odnos katjona i anjona znači zdravo funkcionisanje organizma. Tada se on napaja sa najviše energije. U toj tački krv mora imati pH (7.4), pljuvačka i urin 6.4. Nisu potrebni nikakvi invazivni medicinski testovi da bi se ovo otkrilo. Ukoliko se ove vrednosti stalno održavaju organizam funkcioniše savršeno i živi veoma dugo.

Ali, svaki poremećaj u napajanju energijom može negde na ćeijskom nivou izazvati “kratak spoj”.

Dobitnik Nobelove nagrade pre više od sedamdest pet godina, dr Oto Varburg opisao je šta se događa unutar kancerozne ćelije:  “Normalna ćelija  postaje neprijateljska kada više nije u stanju da uzima kiseonik da bi pretvarala glikozu u energiju putem oksidacije. U odsustvu kiseonika ćelija se preobrati na primitivan program ishrane kako bi se održala stvarajući glikozu – fermentacijom. Mlečna kiselina proizvedena fermentacijom smanjuje ćelijski pH (balans kiselo alkalni) i razara sposobnost DNA i RNA da kontrolišu ćelijsku deobu… Ćelija onda počinje da se nekontrolisano umnožava. Mlečna kiselina istovremeno uzrokuje intenzivan lokalni bol i razara ćelijske enzime. Zbog toga se rak pojavljuje kao brzo rastuća ćelijska masa sa jezgrom mrtvih ćelija”

U odsustvu kiseonika glikoza otpočinje fermentaciju kako bi stvorila mlečnu kiselinu. Ovo uzrokuje da ćelijski pH opadne između 7.3 i 7.2 pa i do 7.0.  Kasnije može pasti i na 6.5 dok u poodmaklim stadijumima metastaze kancera  pH opada 6.0 i do 5.7.


“Niko danas ne može reći da ne zna šta je kancer i šta je njegov uzrok. Naprotiv, ne postoji bolest čiji su početni simptomi bolje shvaćeni, tako da današnje neznanje nije više opravdanje da se ne može učiniti više na prevenciji”, izjavio je  doktor Varburg još 1966. godine.

Tako svaka terapija koja se primenjuje u lečenju raka ima dva cilja: da zaustavi dalji proces nekontrolisanog rada ćelija , odnosno alkalno-kiseli debalans i da uništi neposlušne ćelije već formiranog tumora.

Ovaj metabolički debalans mnogi, koji su se izlečili od raka samo promenom ishrane, očito su sami otklonili. Ostaje samo pitanje kako ukloniti malignu izraslinu, odnosno kako da imuni sistem pristupi ćeliji koja je prestala da prima poruke i naloži joj programiranu smrt (apopotozu).

Jedan način je da se kanceroznoj ćeliji ubaci sa hranom otrov i da se ona ubije, a drugi da se na prevaru natera da primi poruku tako što joj se otvore strujni putevi i ubaci poruka da treba da izvrši – apoptozu.

KAKO KANCER PRODAJE MEDICINSKE APARATE

Moderne bolnice i privatne klinike se danas najčešće i reklamiraju sa skupim aparatima za dijagnostiku. O metodama lečenja malo se govori jer su one manje -više uniformne.  Te su terapije nametnuli svetski zdravstveni autoriteti koji direktno ili indirektno rade u skladu sa  interesima farmaceutskog biznisa. Sa njima u dilu su i razna Društva za borbu protiv raka, koja zapravo rade na perfidnoj propagandi konvencionalne medicine i zastrašivanju ljudi. Oni će vam stručno objasniti da ni jedna alternativna terapija nije dokazani lek protiv raka. O tome da je konvencionalna medicina dokazano smrtonosna i brutalna, neće pominjati.

Ti zdravstveni autoriteti odavno su preuzeli i edukaciju i istraživačke institucije, pa mnogi lekari širom sveta i razmišljaju samo u okvirima koje im je medicinska skola postavila.
U ovom kontrolisanom sistemu edukacije i konvencionalne terapije najgore, izgleda, prolaze pacijenti oboleli od raka. Na žalost, tu je i profit najveći. Tako jedan konvencionalni tretman hemoterapijom može da košta i preko 300 000 dolara, dok neki alternativni medikamenti, kao na primer natrijum bikarbonat (što ćemo kasnije opisati) – košta tri dolara. Ko je lud da leči za tri dolara?
Vremenom je i kod pacijenata stvoreno uverenje da za lečenje ozbiljnih bolesti kao što je rak, mora postojati i veoma skupa i “ozbiljna” dijagnostika i terapija. Ljudi su danas navikli da “pravo lečenje” od raka ide uz pilule, injekcije, invazivne biopsije, skupe laboratorijske analize, skeniranja i komplikovanu hirurgiju.
Reći nekom ko je oboleo od raka da je lek promena hrane – deluje suviše primitivno, zar ne?
Ovu ljudsku ubeđenost savremeni farmakobiznis savršeno koristi za svoj profit.

Savremena konvencionalna medicina koja prihvata samo klasičnu hemoterapiju i zračenje u lečenju kancera  uništava i zdrave ćelije. Ako mislite da lekari nisu u stanju da lociraju samo kancerozne ćelije, pa moraju da truju i zrače i zdrave, varate se.  Upravo konvencionalna  medicina zna da pomoću glikoze locira kancer i to koristi, ali ne za lečenje, već za jedan drugi biznis.  Sada ćete saznati koji.

Nova tehnika snimanja kancera je popularna tomografija ili PET skeniranje i  obavlja se tako što se pacijentu kod koga se sumnja da ima kancer pre snimanja ubrizgava u krv solucija radioaktivne glikoze, kao izotop indikator.
Pošto se zna da kancerozne ćelije konzumiraju 15 puta više glikoze nego normalne, kancerozne će tako uzeti 15 puta više radioaktivne glikoze. Cilj je da se tako kancerozne ćelije pokažu pod X-zracima.

Nisu li tako istraživači odavno mogli  da naprave i kombinaciju neke otrovne hemikalije, upakuju je u glikozu i puste  u krvotok? I to bi bila precizna hemoterapija gde bi otrov tačno naciljao kanceroznu ćeliju i samo nju otrovao. Nije li to suština terapije saLaetrilom, dr Krebsa gde molekul cijanida ulazi u kanceroznu ćeliju sa glikozom iz koštice od kajsija?

Umesto toga konvencionalna medicina koristi ovo znanje samo da bi doktori kancer locirali i imali lepšu sliku i, naravno, bavili se onda rukovanjem PET aparatom i skupom pripremom u nuklearnim akceleratorima dugoživućih radionukleida (i za to je iz državne kase Srbije već izdvojeno oko četiri miliona evra).


Konvencionalna  medicina, inače, danas više posmatra pacijente preko monitora i mikroskopa, a ne direktno.  Ako mašina ne primeti da ste već mrtvi,  lekaru će za to biti potrebno još vremena.

Naravno, nećemo ovde tvrditi da je kupovina ovih aparata zbog lepše slike koja se doktorima prikazuje cilj nečijeg nuklearnog biznisa i teških obmana ministra zdravlja Srbije (u četiri mandata) i ekipe.

Nećemo ovde pominjati ni najmanje 6 miliona evra koje je vlada Srbije izdvojila za Nacionalni PET centar i akcelerator u Vinči koji će proizvoditi radio nukleide koji se koriste u dijagnostici i koji učestvuju u procesu nekakve “anihilacije” i stvaranju “antimaterije” (?!) One koji veruju u postojanje “antimaterije” i “anihilaciju” čestica nećemo podsećati da je sam Pol Dirak svojevremeno savetovao naučnicima da se okanu traganja za česticama.

Nećemo ovde pominjati i da je i naš jedan mozak, Milan R. Pavlović odavno utvrdio da ne postoji nikakva antimaterija i anihilacija čestica.

Dovoljno smo već rekli da su pacijenti u savremenoj medicini samo potrošači, odnosno razlog da se ovakav aparat kupi i komplikovana tehnika snimanja doktorima prikaže kao “veliko medicinsko dostignuće u dijagnostici”.Savremena konvencionalna medicina danas je, pre svega,  kupovina medicinskih aparata i hemikalija. Trgovački sistem prevara koji sa tim mora da ide inkorporiran je i u medicinsku edukaciju odnosno ispiranje doktorskih mozgova. Pohvalu ovoj ludosti zvanoj Nacionalni PET centar zato je izveo globalistički Sorošev magazin “VREME” u broju 837. Preporučujem vam da pažljivo pročitate ovaj tekst i pokušate da shvatite šta oni rade i gde idu milioni evra iz državnih fondova.

Nećemo ovde zato pominjati ni to što su “edukovanim” mozgovima predočene “pozitivne strane ” PET skeniranja kao “daleko manje izlaganje pacijenta radijaciji”. Pisali smo već da je  doktor Džon Vilijam Gofman, stručnjak  za nuklearnu fiziku u medicini odavno utvrdio da ne postoji manje i više opasna doza radijacija, već i najmanja može biti u određenim okolnostima smrtonosna.

Nećemo podsećati da je ukupna ozračenost (koja inače deluje kumulativno) u Srbiji nakon 1999. ogromna jer je zemlja bombardovana ne osiromašenim uranijumom, kako to pišu novine, nego radioaktivnim otpadom u kome se nalazi plutonijum. I to je TEŠKA ISTINA koja se od javnosti skriva i razlog zašto u Srbiji 22 000 ljudi godišnje umre od raka, 32 000 oboli.

Onaj ko sve to zna, a investira još najmanje 6 miliona evra u zračenje u Nacionalnom PET centru ima za cilj samo jedno – GENOCID GRAĐANA SRBIJE!

Jedina zdravstvana politika u Srbiji nakon bombardovanja 1999. morala je biti ZABRANA UPOTREBE svih vrsta X-zračenja u medicini. Ali nije! Zato ministar ne sme biti niko drugi, osim četiri puta “izabranog” kadrovika, Tomice Milosavljevića.

I Nikola Tesla može samo da se okreće u grobu jer su ovi “genijalci” akceleratoru u Vinči dali njegovo ime.

Dakle, ko god ima mozga – shvatiće i o tome nećemo detaljno pisati.

Ali, ćemo primetiti da je logično da je neko od istraživača , kome je cilj bio upravo eliminacija maligne izrasline,  takvu ciljanu terapiju i smislio.

Zapravo, smišljeno je mnogo takvih terapija. Skoro sve “alternativne”  formule imaju za cilj da malignu ćeliju, koja je kisela, učine alkalnom kako bi je onda imuni sistem likvidirao.

Pogledajmo nekoliko formula: